Viši savetnik ISAK fonda Marko Savković izjavio je za Kosovo onlajn da saradnja između Oružanih snaga Albanije i KBS-s ne izaziva zabrinutost sve dok nije eksplicitno usmerena protiv nekoga. Problematičan signal i za Beograd i za region, bio bi, kako smatra, ako bi se sprovodila vojna vežba koja simulira vojnu operaciju širih razmera i koja bi mogla da uključi i ofanzivna dejstva i zauzimanje teritorija. Kapaciteti jedne i druge strane, kako kaže, donekle su limitirani.
„Albanija ne raspolože sredstvima koje bi, recimo, mogla da prebaci Prištini ili da joj pomogne u naoružavanju. Ona može da pomogne u obuci i pretpostavljam da se njihova saradnja, pre svega, odnosi na razmenu informacija, zajedničko učešće u obukama i vojnim vežbama, planiranje učešća u vojnim vežbama, patroliranje onim što oni smatraju međusobnom granicom. To ne bi trebalo da bude neki veliki razlog za zabrinutost Beograda“, kaže Savković povodom nedavnog sastanka predstavnika Generalštaba Oružanih snaga Albanije i KBS-a na kom se razgovaralo o planu bilateralne saradnje za period od 2025. do 2028. godine.
Ističe da načelno ne postoji ništa sporno u saradnji koja se tiče zajedničke obuke i ispunjavanja osnovnih misija koje imaju oružane snage i da treba imati u vidu da Kosovo i Albanija sebe vide kao susede, a da susedi sarađuju.
„Takozvana interoperabilnost je dosta važna za one zemlje koje nastoje ili imaju želju da postanu deo Natoa jednog dana. Uzevši sve zajedno, dok to nije eksplicitno usmereno protiv bilo koga, ne možemo da kažemo da to izaziva neku veliku zabrinutost“, kaže Savković.
Problematičan signal i za Beograd i za region, bio bi ako bi se sprovodila vojna vežba koja simulira vojnu operaciju širih razmera i koja bi mogla da uključi i ofanzivna dejstva i zauzimanje teritorija.
„Ne vidim, međutim, da Kosovo i Albanija, čak i zajedno, imaju taj kapacitet. Tačno je da smo izašli iz onog momenta kada je rat bio potpuno isključen. To je velika promena koja se desila, jer je apsolutno moguće ponovno zamisiti konflikt, ali isto tako verujem da ima dovojno razuma u regionu. Konflikt u ovom trenutku ne ide nikom u prilog izuzev možda kosovskom premijeru. Ali mislim da su svi drugi akteri jako svesni koliko je ravnoteža u regionu delikatna stvar i da svakom akcijom može dodatno da se naruši poverenje koje je već u velikoj meri potrošeno“, napominje Savković.
On veruje da bi plan saradnje KBS-a i albanske vojske svakako bio potpisan, nevezano od toga što je u martu potpisana deklaracija o saradnji u oblasti odbrane i bezbednosti između Albanije, Kosova i Hrvatske, a što je izazvalo značajnu pažnju u Beogradu i zabrinutost.
Ono što treba sve da zabrine, upozorava, je trka u naoružanju u regionu i kada se vidi da se povećavaju izdvajanja za odbranu.
„To je trend koji se dešava u celoj Evropi i koji se prenosi i na ovaj region. Ali je ovde istovremeno uparen sa sve manjim poverenjem koji postoji između aktera. Beograd ima razloga da bude zabrinut u tom smislu, ali isto tako mora da postavi pitanje postoji li način da se poverenje vrati, ako je i postojalo. Imali smo dosta razvijenu regionalnu saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane do pre nekih deset godina i ona je u jednom momentu bila podignuta na jako visok nivo, do te mere da su čak i bezbednosne službe sarađivale. Sada imam utisak kao da se vraćamo godinama unazad i to bi sve moralo da nas zabrine“, ukazuje Savković.
