"Postignut je čvrst dogovor sa španskim organizatorima (konferencije Evropska unija-Zapadni Balkan), što nam je potvrđeno i prilikom sastanaka sa šefom italijanske diplomatije Frankom Fratinijem u Beogradu i Ankoni, da će format eventualnog učešća privremenih institucija iz Prištine u Sarajevu biti u skladu sa Rezolucijom 1244 uz prisustvo Misije UN u pokrajini (UNMIK). Dakle, na način koji je u skladu sa našom ustavnom pozicijom vezanom za Kosmet", rekao je Jeremić u intervjuu Tanjugu.
Jeremić je takođe rekao da nije isljučeno da savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije može biti prosleđeno Generalnoj skupštini UN već tokom leta.
Jeremić je, međutim, naglasio da Srbija od svog zahteva da Kosmet nikako ne može biti predstavljen kao nezavisna država "neće odustati ni po koju cenu".
"To za nas predstavlja crvenu lininju i u pravnom i u političkom smislu, crvenu liniju koju nikada nećemo preći. Koja god formula na kraju bude primenjena, Priština, za razliku od Srbije, ne može biti predstavljena kao suverena država. Ni u Sarajevu, niti bilo gde drugo", istakao je šef srpske diplomatije.
"Već koliko sutra, na sednici Saveta bezbednosti UN, to će biti očigledno. Srbija će nastupiti samostalno iza table na kojoj piše ime naše zemlje, dok će predstavnik privremenih institucija iz Prištine nastupiti u pratnji (šefa UNMIK) Lamberta Zanijera i na njegovoj tabli će pisati samo njegovo ime i prežime", dodao je Jeremić.
Ističući važnost konferencije koja će 2. juna biti održana u Sarajevu, posebno u svetlu sadašnje krize zbog koje u "određenim delovima EU raste skeptičnost prema nastavku procesa proširenja", Jeremić je dodao da će Srbija učiniti sve što može da ona bude uspešna, i izrazio nadu da će se predstavnici Prištine, ipak, odlučiti da na njoj učestvuju.
Upitan o predstojećoj sednici Saveta bezbednosti UN i o izveštaju generalnog sekretara Ban Ki-muna, Jeremić je rekao da je "izveštaj detaljno proučen" i da će Srbija tokom sednice "ukazati na sve propuste" koji se u njemu nalaze.
"Nažalost situacija na terenu se od poslednjeg izveštaja Generalnog sekretara prilično pogoršala – pre svega kada je reč o položaju Srba i drugog nealbanskog stanovništva u pokrajini. Detalje o tome ćemo izneti na sednici. Po svemu sudeći, diskusija na Savetu bezbednosti će biti izuzetno napeta, s obzirom da veoma lako može da se desi da to bude poslednja sednica pred iznošenje mišljenja Međunarodnog suda pravde", rekao je on.
Upitan o očekivanjima vezanim za odluku MSP, Jeremić je rekao da "ne bi trebalo da nas iznenadi ukoliko mišljenje suda bude prosleđeno Generalnoj skupštini UN već u toku leta, što nažalost nije najidealniji trenutak, s obzirom da u diplomatskom smislu leto predstavlja manje-više ‘mrtvu sezonu’".
"Ali, šta je tu je. Spremno ćemo dočekati taj trenutak", dodao je on.
Na pitanje da li se nastavljaju pritisci na države koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost institucija u Prištini da to učine, Jeremić je rekao da "iz direktne komunikacije sa mnogim zemljama širom sveta možemo zaključiti da su ti pritisci monogostruko uvećali".
"U konkretnom slučaju Džibutija to je više nego očigledno. Naime, pre samo dva meseca u razgovoru koji sam vodio u Manili sa ministrom spoljnih poslova te zemlje dobili smo eksplicitno obećanje da oni svoj stav neće menjati, u najmanju ruku do iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde. Taj stav se, međutim, promenio naglo, a da o tome nismo unapred bili obavešteni", izneo je ministar Jeremić.
Jeremić je napomenuo da "to nije moguće objasniti ni na jedan drugi način osim da je na Džibuti izvršen pritisak na visokom nivou iz neke od najuticajnijih prestonica sveta".
"Treba biti svestan činjenice da su nam u ovoj ‘utakmici’ rivali izuzetno moćne države. Imajući to u vidu, mislim da imamo razloga da budemo zadovoljni dosadašnjim učinkom", dodao je šef srpske diplomoatije.
Na pitanje očekuje li posle odluke MSP ponovno pokretanje pregovora o budućem statusu Kosmeta, Jeremić je odgovorio da se Srbija se od samog početka zalagala za to da kompromisno rešenje bude postignuto dijalogom.
"Jedino se tako može doći do održivog rešenja koje će omogućiti mir, stabilnost i ubrzanje procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana. Nadam se da će nakon iznošenja mišljenja Međunarodnog suda pravde svima postati očigledno da tome ne postoji alternativa", rekao je on.
