Beli orlovi su 1996. godine postali i šampioni Prve državne lige Viktorije, pa su se naredne tri godine takmičili u najkvalitetnijem rangu ove australijske države – Premijer ligi. Bilo je to zlatno doba kluba. Međutim, kad je liga reorganizovana i broj klubova učesnika smanjen sa 16 na 12, naš klub te 1999. sezonu završava na 11. mestu i ispada u Prvu državnu ligu.
Bio je to prvi i jedini takmičarski kiks od osnivanja. Doduše, da se izbegne ispadanje nedostajalo je i malo sreće. Našim fudbalerima je kao gostima u poslednjem kolu sa Altonom Ist bila potrebna pobeda da izbore opstanak. Nažalost, susret je završen kako je odgovaralo domaćinu – nerešenim rezultatom – 1:1. Da se vodilo malo više računa o ekipi, uvereni smo da se uopšte ne bi došlo u situaciju da se u „minut do dvanaest“ vodi borba za status premijerligaša.
I naredna sezona u Prvoj državnoj ligi Viktorije bila je prosečna, pa Beli orlovi završavaju kao osmi, u zlatnoj sredini tabele.
Sreća okrenula leđa
A, naredne 2002. godine Orlovi doživljavaju novi kiks i iz Prve ispadaju u Drugu državnu ligu Viktorije (grupa jugoistok). Imali su priliku da ostanu u društvu prvoligaša, a što u tome nisu uspeli mnogi su kao glavnog krivca označili tadašnjeg predsednika Božu Stojanca.
Sledeća sezona donela je nešto bolje rezultate – krajnji plasman na peto mesto, ali sa čak 19 bodova menje od prvoplasirane ekipe Ričmonda. Zato je naredna 2004. bila godina velikih iskušenja. I uoči sezone strahovalo se da će naš tim voditi neizvesnu borbu za opstanak. Mlad i neiskusan sastav i nedostatak finansijskih sredstava doveli su klub u nezgodnu situaciju. Tek je dovođenjem novih igrača u drugom delu sezone izbegnuto najgore. Cilj je zaista bilo teško ostvariti – em je konkurencija bila žestoka, em je našem timu sreća potpuno okrenula leđa.
Preporod na rođendan
Kad se posle serije od šest remija i jedne pobede činilo da je luka spasa nadohvat ruke, jer je u tri preostala susreta bio dovoljan samo jedan trijumf, desilo se najgore. Orlovi su poraženi u sve tri utakmice, a ostali su u ligu samo zahvaljujući tome što su direktni konkurent našeg tima Frenkston Strajkersi doživeli poraz od Morvel Pegausa i zajedno sa Krojdonom prešli u niži rang. Da čudo bude veće, Strajkersi su deset minuta pre kraja vodili sa 1:0, a onda se Orlovima osmehnula sreća. Morvel je preokrenuo rezultat na 2:1 i naš tim se spasao ispadanja.
U sezoni 2005. dolazi do novog preporoda. Beli orlovi su postali prvaci jugoistočne grupe Druge državne lige i na radost njihovih navijača izborili povratak u viši rang. I, to nije bilo sve. Naredne godine, dobrim igrama u Prvoj državnoj ligi zauzeli su drugo mesto na tabeli i prvi put u istoriji, baš na 30-godišnjicu od osnivanja kluba, postaju član Premijerne lige. A ona je posle Hjundai A-lige najkvalitetnije fudbalsko takmičenje u Viktoriji!
Nažalost, usledila su nova posrtanja…
Hronična besparica
Springvejl Beli orlovi se u Premijernoj ligi nisu zadržali dugo – tek jednu sezonu. Takmičenje u elitnom rangu okončali su kao poslednjeplasirani na tabeli i ekspresno se vratili u Prvu državnu ligu Viktorije.
Kao i obično, jedan od glavnih razloga za ovakav ishod bila je besparica.
Luka spasa
U 2008. i 2009. godini tim iz Kizboroa je na jedvite jade, uz znatnu pomoć sportske sreće, izbegao ispadanje iz Prve državne lige. U konkurenciji 12 timova najpre su bili deveti na tabeli, a godinu dana kasnije morali su da se zadovolje desetim mestom. Taman koliko je bilo dovoljno za opstanak.
