Posle sjajnih igara 1986. ekipa koju je sa klupe vodio legendarni Dragoslav Šekularac je na oduševljenje mnogobrojnih navijača, sezonu završila na drugom mestu.
Sledilo je razigranje u velikom finalu Južne konferencije u kojem su se sastali JUST i Adelajd siti. Meč je odlučivao o plasmanu u veliko finale NSL sa sidnejskim pobednikom. Na Olimpik parku u Melburnu Matićev Adelajd je uz pomoć sportske sreće pobedio tesnim rezultatom – 2:1, da bi kasnije trijumfovao i u Sidneju u velikom finalu i te godine bio šampion Australije.
Na svečanosti povodom dodeljivanja nagrada i priznanja te sezone, za najboljeg trenera Australije proglašen je Dragoslav Šekularac, a za najboljeg mladog fudblera Džastov igrač Erni Tapai. Pored Šekija, najveće zasluge za plasman u finale te sezone pripadaju Vladi Stošiću, koji je igrao kao pozajmljen igrač Crvene zvezde. Nepunih pet godina kasnije, Stošić je bio član najčuvenijeg sastava beogradskih crveno-belih iz 1991. koji je postao prvak Evrope.
Nažalost, Džast tada više nije postojao. Klub se najpre neslavno oprostio od Nacionalne lige Australije 1989. godine, kad je zauzeo pretposlednje mesto na tabeli. Već naredne godine igrao je u državnom takmičenju Viktorije sa dodatkom Melburn siti JUST, jer je raspadom SFRJ iščezlo interesovanje zajednice za klub koji u prefiksu nosi naziv „jugoslovenski“. Godinu dana kasnije klub su preuzeli argentinski emigranti, koji su obrisali akronim JUST iz imena i klub je nastavio da tone kao Melburn siti. Naravno, Melburrn siti koji nema ama baš nikakve veze sa današnjim članom A-lige.
Praktični „Ambasador“
Ostalo je samo sećanje na višedecenijske igre brojnih generacija Džasta, na velike igrače čija su imena navijači nosili u srcima i na sveukupni uticaj koji je ovaj klub imao na razvoj fudbala u Australiji. Ako danas neke od starijih navijača iz tog slavnog doba upitate za JUST, s velikom setom, ali i osmehom nabrajaće mnoge utakmice ovog melnburškog kluba. Većina naših ljudi s ponosom će se setiti dobrih odnosa sa beogradskom Crvenom zvezdom, koja je i tada kao i sada imala armiju navijača na Petom kontinentu.
Ovde treba spomenuti da je beogradski velikan u to doba često gostovao u Australiji. Uglavnom se to dešavalo u prvenstvenoj pauzi kad Evropu okuje zima, pa su i crveno-beli počeli da putuju na južnu hemisferu da bi po lepom vremenu lakše održavali formu. Ti dolasci postali su redovni kad je trener bio Branko Stanković. Legendarni „Ambasador“ po nekim pitanjima bio je veoma sujeveran čovek, pa kad je Zvezda posle australijske turneje u prijateljskom susretu savladala Arsenal, a nešto kasnije od engleskog kluba bila bolja i u Kupu UEFA u kojem će stići do finala 1979. godine, Stanković nije ništa – hteo da menja.
Tako se dogodilo i da su Srbi širom Australije s oduševljenjem dočekali Crvenu zvezdu u januaru 1980. godine. Vladimir Petrović, Dušan Savić, Zoran Filipović, Cvijetin Blagojević i ostali slavni igrači te generacije odigrali su u sklopu priprema nekoliko utakmica. U Melburnu su izgubili od Viktorije (1:2), u Adelajdu su savladali selekciju Južne Australije (6:1), potom u Sidneju bili bolji od Novog Južnog Velsa (5:0).
Spektakl na „Olimpiku“
Osvanuo je i 22. januar 1980. Na melnburškom „Olimpik parku“ sjatilo se 4.000 gledalaca da uživa u Zvezdinoj igri, ali i da prisustvuje istorijskom trenutku kad njihov JUST (doduše, tom prilikom pod imenom Yugoslav 11) gazi istu travu kao fudbalski čarobnjaci iz otadžbine.
Zvezda je pobedila sa 8:2, a strelci su bili: Dušan Nikolić u 4. i 48, Vladimir Petrović u 13, Zoran Filipović u 54, 72. i 73, Kondarios (autogol) u 61. i Nedeljko Milosavljević u 85. minutu za Crvenu zvezdu, a Dragan-Dag Utješenović u 31. i Chris Petrov u 87. minutu za domaći tim.
Za JUST (jugoslovensku selekciju) igrali su: Boland (Poter), Hazabent, Utješenović, Milovanović, Kondarios, Jovanović (Jovičić), Mihajlović, Rujević (Maričić), Lujić, Ilioski, Ristovski, Petrov. Selektor: Zvonimir-Rale Rašić.
Crvena zvezda je igrala u sastavu: A. Stojanović, Krmpotić, Jovin, D. Nikolić (Drizić), Miletović
(Stevanović), Jurišić (Đurovski), Petrović, Blagojević (Milovanović), Savić (Filipović), Milosavljević, Repčić (Borovnica). Trener: Branko Stanković.
Zvezda je i kasnije dolazila u Australiju, recimo ponovo osamdesetih u vreme trenera Gojka Zeca, i u novije vreme kad je šef stručnog štaba bio Slavoljub Muslin. Ali, JUST tada odavno nije postojao. Ostala su samo nostalgična sećanja na jedan klub koji su na Petom kontinentu svi voleli.
Uspomena
Evo jedne lepe uspomene iz 1985. sa večere koju je Ante Kovač, punih 17 godina predsednik Džasta, priredio u Vinjard restoranu za rukovodstvo Crvene zvezde.
Stoje sleva: dr Borivoje Babić, Žika Nikolić, vođa puta Dragojević, Ante Kovač, Josip Sterpin i Slobodan Popović. Sede: Kotlajić, Simo Turudija, organizator Zvezdinog dolaska Sava Popović, tadašnji i sadašnji predsednik Zvezde Svetozar-Toza Mijailović i dopisnik „Vesti“ Milan Ninović.
Za nevericu
Kuriozitet predstavlja i da je u godini kad je ispao iz NSL Džast imao čak petoricu australijskih reprezentativaca u timu. Bili su to: Oskar Krino, Gari Van Egmond, Vlado Božinovski, Erni Tapai i Mehmed Duraković.
Od stadiona – skladište
Stadion Džasta u Futskreju, koji je bio hram fudbala za dobar deo srpske zajednice Melburna, danas više ne postoji. Ubrzo pošto su klub preuzeli Argentinci, klub pod novim imenom Melburn siti je nastavio da tone i 1994. napustio je stadion koji je od 1961. bio dom Džasta.
Danas je teren pretvoren u skladište teretnih kontejnera i veliki parking, a klupska zgrada u kancelarije.
