Nemački diplomata i bivši izaslanik Evropske unije za status Kosova Volfgang Išinger pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija da pokažu političku hrabrost i liderstvo i istakao da će na sastanku u Ohridu imati istorijku priliku da to pokažu.
On je u autorskom tekstu za portal „Politiko“ rekao da to radi kao prijatelj i Beograda i Prištine.
„Sada je vreme da zajedno krenemo napred, u interesu svog naroda, u interesu Zapadnog Balkana i u interesu mira i bezbednosti na evropskom kontinentu. Ostvarite svoj ‘cajtenvende’ (prekretnicu – radikalno odstupanje od svojih prošlih politika i principa) odmah“, napisao je Išinger.
On objašnjava da su zemlje Zapadnog Balkana predugo morale da žive sa svojim nerešenim pitanjima i sporovima i ističe da je došlo vreme za smele odluke kako bi se prevazišle prepreke iz prošlosti, a koje bi vodile ka regionalnoj saradnji i budućem članstvu u Evropskoj uniji.
Prema njegovim rečima, puni potencijal za rast i prosperitet Zapadnog Balkana može da se ostvari samo ako se odnos između Srbije i Kosova konačno postavi na stabilnu i kooperativnu osnovu.
On je ponovio da je tokom pregovora Trojke 2007. godine, napravljen predlog „Osnovnog sporazuma“ između Beograda i Prištine, zasnovan na filozofiji Osnovnog ugovora između Savezne Republike Nemačke i Nemačke Demokratske Republike iz 1972. godine, a koji je imao za cilj da uspostavi dobrosusedske odnose dve strane i omoguci sveobuhvatnu pragmatičnu saradnju uz zaobilaženje određenih pitanja – poput, rekao je on, punog međusobnog diplomatskog priznanja.
„Ali, nažalost, Srbija je našla nemogućnost da potpiše Osnovni sporazum i prilika je propuštena“, ocenio je Išinger.
„Nedavni događaji na severu Kosova još jednom su pokazali rizik od eskalacije – čak i od velikog sukoba – zbog čega je sada potrebno hitno delovanje po pitanju nerešenog statusa Kosova i pitanja manjinskih prava srpske zajednice“, naveo je on.
Zbog svega toga su Francuska i Nemačka pokrenule i predstavile „evropski predlog“ blisko sarađujući sa partnerima u EU, posebno Italijom, Miroslavom Lajčakom i SAD.
„Do sada su i Srbija i Kosovo nagovestile da prihvataju tekst, ali razlike u pogledu modaliteta i primene ostaju. Kao što je često slučaj u kriznoj diplomatiji, bitni su sitna slova ili jezik aneksa. Ali rešenje je jednostavno: Srbija treba da prihvati činjenicu da je Kosovo tu da ostane, uključujući i na međunarodnoj sceni. I Kosovo treba da se pomiri sa neophodnošću rešavanja briga svoje srpske manjine, uključujući i prihvatanje predviđenog formiranja asocijacije opština sa srpskom većinom“, zaključio je Išinger.
