Sporazum između Kosova i Albanije koji predviđa stvaranje teritorijalno-administrativne celine od 30 kilometara unutar Albanije i 30 kilometara unutar Kosova, više ima politički značaj nego što će značiti ljudima koje žive u tom područuju, a u njegovoj pozadini nesumnjivo je ideja “velike Albanije” čak i ako akteri o tome ne govore, kaže Srđan Graovac, analitičar Centra za društvenu stabilnost.
On kaže da za ljude sa ovog područja granica nije ni predstavljala veliku prepreku jer je porozna i da tu prolazi ko kako hoće, i legalno i nelegalno, zbog čega ne vidi da će ovaj sporazum relano promeniti sliku na terenu.
– Nema sumnje da je podloga sporazuma ideja “velike Albanije”, kao strateški cilj albanskih lidera i elita u Tirani, Prištini i Skoplju. Kurti to ne krije i on to sprovodi, dok je Edi Rama takođe na tom stanovištu, ali smatra da nema podršku zapadnog faktora za ovaj cilj. To ne znači da i Rama na terenu neće uraditi sve što je u njegovoj moći da se objedini albanski nacionalni prostor. Zna Rama da od njega ne zavisi hoće li nastati “velika Albanija” jer o tome odlučuje međunarodni faktor, ali suštinski između njega i Kurtija nema razlike u ciljevima. Cilj je isti kao i kod Prve prizrenske lige – navodi Graovac.
Za razliku od Kurtija, kako dodaje, Rama ne ide glavom kroz zid, pa podržava “Otvoreni Balkan” jer on koristi Albancima.
S obzirom na to da su prošle nedelje Kosovo i Albanija raspisali konkurs za zajednički bukvar, kao i da se očigledno kreće u sprovođenje sporazuma koje su vlade u Prištini i Tirani godinama pripremale, otvara se pitanje da li je objedinjavanje albanskog nacionanog prostora počelo da se ubrzava.
Graovac kaže da će oni učiniti sve što mogu po tom pitanju na kulturnom, ekonomskom i političkom nivou, kao i da tempo zavisi od samih Albanaca.
– Oni imaju pravo da se povezuju ali ne tako da to ugrožava teritorijalni integritet Srbije, Makedonije i Grčke. Niko normalan neće imati ništa protiv toga da jačaju kulturne ili ekonomske veze. Nije sporno ni da imaju isti bukvar. Ali, pozadina svega toga je stvaranje “velike Albanije” I na tome se temeljno radi – zaključuje Garovac.
Kada parlamenti Kosova i Albanije budu ratifikovali „Sporazum o pravilima režima lokalnog pograničnog saobraćaja“, koji je potpisan u novembru prošle godine, otvoriće se put za stvaranje teritorijalno-administrativna celine, 30 km unutar Albanije i 30 km unutar Kosova. Kako je obrazloženo, sporazum ima za cilj da olakša kretanje stanovnika pograničnog područja, koji imaju pravo da borave u pograničnom području druge strane, pod uslovom da trajanje njihovog boravka nije duže od 90 dana tokom šest meseci.
Ministar unutrašnjih poslova Albanije Bledi Čuči izjavio je da će oko 300.000 ljudi imati direktnu korist od ove olakšice i da to znači da mogu slobodno da pohađaju školu od osnovne do srednje sa obe strane granice, kao i da idu na posao sa obe strane granice bez potrebe za bilo kakvim dokumentom.
