Oko 4,4 miliona stanovnika Nemačke zavisno je od nesigurne i nedovoljne zarade, tzv. mini džob angažovanja, odnosno rada sa skraćenim radnim vremenom i za mesečna primanja do 450 evra. Ovu slamku spasa ponajviše su korisili samohrani roditelji, studenti i penzioneri.
Ali pandemija je i tu donela crne dane. Lane je 850.000 takvih radnih mesta zbrisano zbog poznatog propisa o „zaključavanju“. Ti ljudi nisu više imali nikakvih izgleda da pronađu neki novi posao i obezbede bar minimum egzistencije, zaključak je opsežne reportaže koju je je objavio Drugi program nemačke televizije (ZDF).
Razlog za nestanak tih poslova je jednostavan: ni firme koje su ih angažovale više nisu mogle da prežive surove uslove koje je korona donela tržištu rada, posebno sektoru usluga u kojem se ranije lakše dolazilo do nekog radnog mesta.
Posebno je u ovim vremenima teško samohranim roditeljima. Morali su da napuste i siguran posao s punim radnim vremenom da bi čuvali decu koja nisu više išla u školu. Zato im je četvoročasovno radno vreme bar donekle odgovaralo kako bi duže bili u stanu sa mališanima.
Mnogim studentima je mini džob bio jedini izvor prihoda bez koga su u naletu korone naglo ostali, s minimalnim izgledima da negde pronađu alternativni izvor prihoda dok ne prođe ova pošast kojoj se i dalje ne vidi kraj.
Penzioneri sa skromnim prinadležnostima ipak su bar donekle zaštićeni, mada su i oni na ivici egzistencije.
