Albanija se u Savetu Evrope založila za prijem Kosova u ovu organizaciju, dok je iz Prištine stigla vest da će Kosovo 2022. podneti zahtev za članstvo u SE i da očekuju da će tri države EU koje nisu priznale Kosovo promeniti mišljenje.
Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, za Sputnjik ističe da je jedan od najvažnijih uslova za zemlju koja želi članstvo u SE da bude i članica Ujedinjenih nacija.
– Ako to nije, ta mogućnost u startu otpada. A iako postoji neki politički dogovor da se taj uslov zaobiđe, što je skandalozno samo po sebi, onda je potrebno da dvotrećinska većina bude za – objašnjava Grubješićeva.
Zaobilazni put – ali tu je i Vašingtonski sporazum
Vladislav Jovanović, bivši ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama, ocenjuje da se na putu Prištine ka ovom planu, osim što nije članica UN, nalaze još neke prepreke kao što je Vašingtonski sporazum, u kome je jasno stavljeno do znanja da Kosovo neće tražiti prijem u bilo koje međunarodne organizacije i tela.
– Pitanje je da li Savet Evrope smatra međunarodnom organizacijom, iako na izvestan način on to može da bude. To je društvo evropskih zemalja koje su članice Ujedinjenih nacija. Drugo pitanje je da li se može preskočiti Vašingtonski sporazum i ako može, kojim to iskrivljenim tumačenjem – napominje Jovanović.
Pitanje je, dodaje on, i ko će biti taj magični advokat koji će uspeti da Kosovo predstavi kao maltene priznatog člana UN.
– To je prvi problem, a drugi je da li će to zahtevati pritisak na članice EU koje nisu priznale Kosovo. Podsećam da ti pritisci teku neprekidno i pitanje je koje su to potencijalno labavije tačke na koje se ti pritisci mogu uspešno nastaviti. To bi mogla biti Grčka, eventualno Španija, iako smo od Španije dobili čvrsta uveravanja da to neće učiniti, ali nikad se ne zna – kaže Jovanović.
S druge strane, Jovanović je sumnjičav da će Slovačka ili Kipar da se opredele da priznaju Kosovo, pa i sama Grčka koju više zanima Severni Kipar nego ljubav prema nama.
Da li Albanija pokušava da provuče Kosovo kroz iglene uši
– Oni (zemlje koje nisu priznale Kosovo) pokušavaju da nekim palijativnim rešenjem smire pritiske od država koje ih pritiskaju da priznaju Kosovo, pa su otvorili neki kancelariju – to je uradila Grčka na Kosovu, ali i to je za nas uznemiravajuće – navodi Jovanović.
– Međutim, treba podsetiti da Vašingtonski sporazum zaustavlja svaku takvu akciju i Albanija ako je pokretač svega ovoga, svesna je toga. Međutim, pokušava da Kosovo provuče kroz iglene uši i da to niko ne primeti – naglašava Jovanović.
Kako teče procedura za prijem u Savet Evrope
Inače, procedura za prijem novih članova u Savet Evrope predviđa da kada stigne zahtev, generalni sekretar SE sa tim prvo upoznaje Komitet. Potom predsedavajući Komiteta ima diskreciono pravo da odluči hoće li taj zahtev da stavi na dnevni red Komiteta ili ne. Ako se prođe ova stepenica, sledeća je da Komitet traži mišljenje Parlamentarne Skupštine SE (PSSE). Ovo mišljenje nije obavezujuće, već savetodavno, ali bi odluka Komiteta suprotna mišljenju PSSE predstavljala presedan.
Za konačnu odluku o prijemu novog člana neophodno je da se u Komitetu dobije podrška najmanje dve trećine ukupnog broja članica SE, što znači 32 od 47.
Do 17. novembra 2021. Komitetom ministara SE predsedava Mađarska, koja je prilikom glasanja za prijem Kosova u Interpol 2018. godine bila uzdržana, iako je priznala Kosovo. Na vodećoj poziciji u Komitetu SE Mađarsku će u novembru naslediti Italija, koja će kormilo držati narednih šest meseci. Slede Irska, pa Island…
Podrška Prištini i iz Nemačke, Turske, Francuske…
Najsnažniji zagovornici prijema Kosova u ovu međunarodnu organizaciju, osim Albanije, jesu i Turska, Nemačka, Francuska, Austrija i Finska.
Aplikaciju za prijem generalnom sekretaru isključivo bi moralo da podnese Kosovo, odnosno, njihov zahtev ne može da „sponzoriše“ neka druga država-članica i da pokrene inicijativu u njihovo ime.
Članice SE su sve članice Evropske unije, ali i Rusija, Turska, Norveška, Švajcarska, Srbija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora… Generalni sekretar SE je Marija Pejčinović Burić (Hrvatska), koja je na tu funkciju izabrana 2019, na pet godina.
