Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da za građane Srbije postoji otvoren put za Zapad uz ocenu da je to put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide, a da je na srpskim građanima da naprave izbor.
– Građani Srbije ne stoje ispred dva puta sa znacima – jedan za Istok, drugi za Zapad. Put za Istok je zatvoren na duže vreme i moraće da se rade popravke. Ali postoji otvoren put za Zapad, to je put kojim Srbija, uz sve teškoće, treba da ide – rekao je Hil.
Američki ambasador je naveo da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ima redovne sastanke na kojima, kako kaže, razgovaraju o temama koje ih obojicu brinu.
Kako kaže, sa predsednikom Vučićem je diskutovao o situaciji u Ukrajini, odnosno ruskoj agresiji na Ukrajinu, situaciji u regionu i podršci američke administracije regionalnoj saradnji, kao što je inicijativa „Otvoreni Balkan“.
– Ne slažemo se po svim pitanjima, ali svakako ćemo nastaviti da razgovaramo. Mislim da je veoma važno što imamo priliku da suočimo stavove o mnogim pitanjima – rekao je Hil u intervjuu za Danas.
Kada je reč o evropskom putu Srbije, Hil ističe da bi voleo da sve ide brže, da poglavlja u pregovorima o članstvu budu brže otvarana uz ocenu da je EU učinila puno za Evropu i Srbiju, pre svega u infrastrukturnim projektima.
Hil je konstatovao da postoji i otpor prema širenju EU, možda ne toliko u vladama već u javnosti i da zato na Zapadnom Balkanu treba još više raditi na regionalnim integracijama.
Na pitanje ima li demokratije u Srbiji, Hil je rekao da se mnogo dobrih stvari dešava u Srbiji i da ne želi da kategorizuje stanje demokratije, kao i da je na srpskom narodu da sam odlučuje o svojim izborima, vladi…
Hil je kazao da raste konsenzus da je budućnost Srbije na Zapadu, da se poveže sa evroatlantskim sistemima, posebno sa EU.
– Mislim da bismo svi želeli da vidimo više progresa u tom pravcu. Shvatam da svi građani Srbije nisu spremni da to prihvate, ali moj stav je da u nekom trenutku Srbija mora da odluči koji je najbolji način da se zaštiti od tuđih agresija, da se zaštiti u bezbednosnom smislu. Mislim da je najuspešniji način kroz kolektivnu bezbednost – naveo je Hil.
Govoreći o odnosima Beograda i Prištine, Hil je kazao da je razočaravajuće to što nije bilo više napretka u odnosima.
Smatra da je “logično“ da se tenzije između Beograda i Prištine smanje i da se pronađe način da obe strane krenu napred, ali da je obeshrabren time kako sve sporo ide.
Smatra da je dobro što je EU preuzela da vodi taj proces i da je dobro da se vodi dijalog.
– Međutim, jasno mi je da još dosta progresa treba da se učini. Voleo bih da vidim jaču saradnju, zajedničko razumevanje toga šta znači biti komšija – naveo je Hil.
Govoreći o ratu u Ukrajini, Hil je kazao da “svi žele da se taj rat završi juče“ i da je tragično što je, kako kaže, u Ukrajini počinjeno toliko zločina u ime Rusije i Rusa, a Rusija je velika civilizacija.
– Toliko toga su dali svetu, a sada su uvučeni u strašne zločine i vodi ih neko ko je zemlju odveo u haos – ističe Hil.
Dodao je da normalizacija odnosa sa Rusijom neće biti moguća neko vreme naglasiviši da zlocine u Ukrajini svi treba da osude.
Na konstataciju da u Srbiji pominju američke ratove, Irak, Avganistan i pitanje ima li sličnosti sa Ukrajinom, Hil je kazao da mnogi ratovi imaju sličnosti, ali da veruje da sve što su Amerikanci radili bilo gde u svetu nema sličnosti sa onim u Ukrajini.
Komentarišuhi presudu Vrhovnog suda SAD o abortusu, Hil je naveo da su mnogi Amerikanci uzrujani zbog odluke da pravo na prekid trudnoće nije ustavno pravo već da pripada saveznim državama.
Podsetio je da se predsednik Dožef Bajden o tome jasno odredio, navodeći da će nastaviti da podržava reproduktivno pravo žena i da tu neće biti promena.
Kako kaže, na jačanju demokratije i prava mora da se radi svaki dan i u Americi i u Srbiji.
