Referendum je završen, ali ne i višemesečne debate o Glasu prvih nacija Parlamentu. Jedina razlika je u tome što su teme drugačije, nakon što je predlog savezne vlade doživeo pravi fijasko na izjašnjavanju australijskog naroda.
Birači su većinski glasali protiv uvođenja ovog savetodavnog tela autohtonih naroda u Ustav, pa je opcija „za“ pretrpela težak poraz na nacionalnom nivou sa podrškom od svega 39,3 odsto. Pobeda opcije „protiv“ je još ubedljivija, kada se zna da je dobila većinu i na nivou svih šest saveznih država, plus Severne Teritorije, dok se jedino Teritorija glavnog grada (ACT) većinski izjasnila za ustavnu promenu.
Među pitanjima oko kojih se sada najviše raspravlja je i to kako je uopšte moguće da vlada nije procenila da ovako značajan referendum neće proći, iako su apsolutno sve ankete uoči glasanja ukazivale na ubedljivu podršku opciji „protiv“. Otkazivanje referenduma u poslednji čas bilo bi manje bolno u svakom smislu, uključujući finansijski, slažu se ne samo protivnici Glasa, već i politički analitičari.
Ključno pitanje koje opozicija ovih dana postavlja Albanezeovom kabinetu je, zbog čega je na organizaciju i sprovođenje referenduma utrošeno 450 miliona dolara, kada nijedan pokazatelj nije išao na ruku vladinom predlogu.
Na prvom zasedanju Saveznog parlamenta posle referenduma, premijera Entonija Albanezea oštro je kritikovala zamenica lidera Liberalne stranke Suzan Li, koja je istakla da je „vodio referendum koji je doveo do podela i bio nekompetentno vođen“.
Li je nazvala neuspeli Glas Parlamentu kao „projekat sujete“.
– Zašto se premijer nije potrudio da dobije dvostranačku podršku referendumu, formulišući pitanje na drugačiji i prihvatljiviji način? Zašto je potrošio 450 miliona dolara poreskih obveznika – zapitala je zamenica lidera opozicije.
Odmah zatim je nastavila u istom tonu:
– Zašto je nastavio da zagovara referendum kada je bilo jasno da ovaj projekat njegove sujete tako katastrofalno ide po zlu?
Premijer je uzvratio Lijevoj ironičnim zahvaljivanjem za „njenu retoriku“, a zatim je odgovorio i na pitanje o izostanku dvostranačke popdrške Glasu.
– Ustavna konvencija za autohtone narode Australije je nasleđe prethodnih vlada, koje datiraju još od Hauardove vlade. Kasnije, posle procesa 2017. godine, pripadnici Prvih nacija su kroz „Uluru – saopštenje od srca“ pozvali Australijance da prođu sa njima putem ka obliku priznanja koji su tražili, a to je bilo priznanje putem Glasa – rekao je Albaneze, dodajući da je i prethodna, liberalna vlada uspostavila određene procese vezane za ovu ustavnu promenu.
Premijer je takođe primetio da je zajednički komitet za ustavno priznanje u vezi sa Aboridžinima i narodima ostrva Toresovog moreuza bio „dvostranački napor kojim su predsedavali laburistički senator Patrik Dobson i poslanik liberala Džulijan Lizer“.
Suzan Li je ranije, govoreći za Skaj, istakla da se „ne raduje rezultatu referenduma“, uprkos tome što je podržala kampanju „protiv“.
– Mnogi Australijanci osećaju jake emocije posle referenduma, jer su starosedeoci Australije i zaista cela zajednica prešli dug put po ovom pitanju. Nažalost, ono što smo videli bio je premijer koji je trčao ispred svih i koji je želeo da Glas učini svojim ličnim nasleđem. Do ovoga je doveo taj njegov sprint uoči referenduma, koji je trebalo i koji je mogao da nas ujedini, da unapredi pomirenje i zapravo se pozabavi poboljšanjima u životu starosedelaca Australije. Tako da ovaj rezultat ide na dušu premijeru – istakla je Li, prebacujući odgovornost za fijasko referenduma na Entonija Albanezea.
Polemike o Glasu prvih nacija vodiće se sigurno mesecima, a ocena mnogih je da će predstojeći period, kao i onaj koji je sada iza nas, obeležiti ponajviše nepotrebne podele unutar australijskog društva.
Rezultati referenduma
Sedam puta “protiv” i jednom “za”
Država/teritorija ZA PROTIV
NSW 40,3% 59,7%
Viktorija 45% 55%
Kvinslend 31,1% 68,9%
J. Australija 35,2% 64,8%
Z. Australija 36,2% 63,8%
Tasmanija 40,5% 59,5%
ACT 60,8% 39,2%
S. Teritorija 39,5% 60,5%
Australija (ukupno) 39,3% 60,7%
* Podaci od utorka uveče, na osnovu 75 do 83 odsto prebrojanih glasova po državama i teritorijama.
Korporativna kampanja
Mnogi politički analitičari ocenili su da je najveća greška onih koji su vodili kampanju „za“ što su dopustili da se ona pretvori u – korporativnu kampanju. Naime, velike korporacije i kompanije mahom su zdušno podržale Glas prvih nacija, a mnogi su uložili i novac u kampanju, kao recimo Telstra koja je objavila da je utrošila milion dolara na podršku glasanju „za“.
„Opšti je utisak da su se lideri kampanje „za“ premalo obraćali običnim građanima, već su preko lidera korporacija pre svega dolazili do elite iz centralnih četvrti velikih gradova, zanemarivši većinu koja živi u daljim predgrađima i regionima“, siže je teksta koji je objavljen u Australijskoj finansijskoj reviji (AFR).
