Stručnjak iz oblasti bezbednosti Dževad Galijašević tvrdi da na Kosovu postoje najmanje četiri ilegalna vojna kampa, kao i da je pod patronatom zapadnih obaveštajnih službi u južnoj srpskoj pokrajini oko 75.000 radikalnih islamista, od kojih većinu čine bivši pripadnici Islamske države.
– Jedan od tih kampova je u naselju Ajvalija, na samo šest kilometara od Prištine, ali imaju „oficirsku bazu“ i u samom gradu, u bivšoj kasarni Vojske Jugoslavije. Zapadne obaveštajne službe su potvrdile postojanje još najmanje dva takva kampa i to jedan kod Gnjilana, a drugi u Kačaniku. Svi su pod kontrolom i zaštitom Kosovskog zaštitnog korpusa, a među instruktorima vojne obuke uglavnom su pripadnici specijalne policije ROSU i nekadašnji oficiri specijalnih jedinica sa Zapada – tvrdi Galijašević.
On objašnjava da Kfor i Euleks imaju sva saznanja o radu tih centara za vojnu obuku, ali da takođe imaju i jasna naređenja da ništa ne preduzimaju.
– Uz blagoslov nekih zapadnih zemalja i njihovih službi u Evropi postoje ilegalni vojni kampovi i niko ništa ne preduzima. Očigledno se i dalje crtaju granice na Balkanu – kaže Galijašević.
Prema njegovim rečima, dodatni problem predstavlja činjenica da je na Kosovo tokom poslednjih godinu dana ilegalno došlo blizu 75.000 radikalnih islamista, mahom nekadašnjih pripadnika Islamske države.
– Zahvaljujući zatvaranju granica i usredsređenosti država na borbu protiv pandemije korona virusa, nekadašnji borci, ali i oficiri Islamske države, to su iskoristili kako bi se reorganizovali, ali i pregrupisali. Jedan deo njih je tokom ovih godinu dana ilegalno ušao na Kosovo. Da se razumemo, ovde nije reč samo o borcima ISIL-a, koji su na ratište otišli sa ovih prostora, od BiH, Severne Makedonije, Crne Gore i Kosova, već i o islamskim fundamentalistima, koji su na ovaj način uspeli da izbegnu hapšenja i sudske procese zbog ratnih zločina počinjenih u Siriji, Iraku i Avganistanu. Svi oni predstavljaju najozbiljniju bezbednosnu pretnju i za ovaj region, ali i za Evropu – tvrdi Galijašević.
Prema njegovim rečima, najveći broj pripadnika Islamske države stigao je na Kosovu koristeći se balkanskom rutom, koja je za migrante sa Bliskog istoka i dalje aktuelna. Međutim, to nije bio i jedini način da se dokopaju Balkana.
– U situaciji kada većina država Evrope i sveta sve svoje resurse je podredila borbi protiv kovida-19, islamski fundamentalisti za putovanja koriste kanale za trgovinu oružjem, drogom i belim robljem. I to očigledno odlično funkcioniše – zaključuje Galijašević.
Niko ih ne kontroliše
O sve većem prisustvu radikalnih islamista u južnoj srpskoj pokrajini nedavno je govorio i ministar policije Aleksandar Vulin.
On je prilikom nedavne posete Moskvi u razgovoru sa visokim ruskim bezbednosnim zvaničnicima naveo da dve zemlje posebno zabrinjava veliki broj povratnika sa sirijskog ratišta i ukazao na veliku opasnost koju predstavlja dolazak na KiM islamskih fundamentalista koji su se borili za Islamsku državu. Kako je napomenuo, Srbija ne može da ih kontroliše, „a niko drugi ni neće“.
Sprečiti regrutaciju islamista!
Novembra prošle godine u samoubilačkom pohodu Kujtima Fejzulaia u Beču je ubijeno pet, a ranjene su 23 osobe. Ovaj slučaj u Austriji je otvorio javnu polemiku o potrebi da se efikasnije deluje i spreči regrutacija novih ratnika za islam zato što je Fejzulai samo godinu dana ranije pušten iz zatvora, uz mišljenje da više ne predstavlja bezbednosnu pretnju, mada je odležao 22 meseca jer je pokušao da ode na sirijsko ratište.
