U ruke šestočlane porodice 63-godišnjeg Janoša Papa iz Mužlje kod Zrenjanina, u trošan kućerak u Ulici braće Fugaroši br. 97, stigao je proteklih dana dar plemenite Angele Tadić iz Dizeldorfa, uz dobre želje i čestitke za praznike. Reč je o 100 evra, koji su porodicu Pap veoma obradovali.
– Hvala joj do neba i ovog puta što je mislila na nas. Njena pomoć stiže u pravi čas, da imamo za hranu i lekove. Iako nam ovaj dar stiže na sam Božić, obeležavamo ga najskromnije moguće, jer valja još neke dugove vratiti za popravku krova kuće. Neka joj dragi Gospod podari sve što joj srce ište, a najpre dobro zdravlje i svaku sreću – poručio je Janoš Pap, dodavši:
– Činjenica je da uglavnom preživljavamo od nadoknade koju dobija ćerka Julijana, pošto ja više nisam ni zdravstvno dobro, a ni po godinama u snazi da nadničim, samim tim, to nije dovoljno da podmiri sve naše potrebe. Zato se onda i nađemo u problemu koji ne možemo da rešimo sami. Iskreno govoreći, sada su nam lekovi i vitamini najneophodniji. Plašimo se korone, jer bi za nas to bila životno ugrožavajuća situacija. Zato ću iskoristiti ovu priliku da zamolim dobre ljude, ko ima i ko može da nam pošalje vitamin D3 od 1.000 jedinica koji nigde ne možemo naći u Zrenjaninu – iskreno će Janoš, koji zbog bolesnog srca, ali i drugih boljki, više nije u stanju da obavlja bilo kakav teži fizički posao.
Još 100 evra plemenite Angele Tadić, stiglo je i siromašnoj porodici Zarić iz sela Trnjaci kraj Bijeljine, donevši radost u njihovom trošnom i bolešću okovanom domu.
– Vaši čitaoci iz dalekog sveta opet su nas obradovali. Izuzetno cenimo ovaj human gest i zahvaljujemo toj dobroj dami do neba što nas se po ko zna koji put setila pred praznike. Njeno ime nećemo zaboraviti dok smo živi. Želimo joj srećnu Novu godinu i svaku sreću – poruka je Radomira Zarića (50), srčanog bolesnika koji mora da brine o psihički oboleloj supruzi Dragani i ćerki Mariji (10), oboleloj od cerebralne paralize.
Za struju i vodu
U kući Zarića, jedino je zdrav sin Radenko (12). Dobar je đak sedmog razreda osnovne škole, ali za njim ne zaostaje ni sestra Marija.
– Na sreću, dobro smo. Uhvatila nas je malo prehlada pa smo se uplašili korone, ali testovi su pokazali da je nemamo. Deca još koji dan idu u školu, pa će na raspust. Donaciju koja nam je stigla iz Nemačke utrošićemo najpre na plaćanje računa za struju i vodu. To nam je prioritet i to nas najviše muči. Za sve ostalo se nekako snalazimo – rekao je Radomir.
