"Sa velikim žaljenjem konstatujemo da država, na najvišem i visokom nivou, nije propustila priliku da i ovaj put demonstrira privrženost lošoj tradiciji titoističkog nasleđa, koja podrazumeva prećutkivanje uloge i značaja kralja Petra Prvog i Prestolonaslednika, potonjeg kralja Aleksandra Prvog", navodi se u saopštenju.
U saopštenju, koje su potpisali srpski akademici, istoričari, profesori i članovi Krunskog saveta Karađorđevića, navodi se da "govoriti o bitkama na Ceru i Kolubari, a ne pomenuti velikog i demokratskog vladara Srbije, onoga kome su srpski ratnici položili i održali zakletvu, i prećutati glavnokomandujućeg te herojske vojske, jednostavno je nepristojno".
Podseća se da je u prvoj defanzivnoj fazi Kolubarske bitke dolazak starog kralja Petra na bojište u prve linije fronta imao odsudni značaj za podizanje u tom trenutku klonulog morala vojske.
"Ponašati se uvredljivo prema njihovom praunuku i unuku, protokolarno ga ponižavati i osporavati mu pravo da položi venac tokom svečanosti ne može se pravdati potrebama protokola", ističe se u saopštenju.
Dodaje se da protokol koji nalaže nepristojnost nije protokol, nego "tanka i prozirna magla" iza koje se krije nepoštivanje same svečanosti, njenog smisla i sadržaja.
Da nije reč o slučajnosti, pokazao je, navodi se u saopštenju, i primer izložbe održane u Kraljevskom dvoru 11. novembra, na dan primirja pod nazivom "Dinastija Karađorđević u velikom ratu", na koju je došao krem kulturne javnosti, kompletan diplomatski kor, a nijedan predstavnik države.
"To se ne radi u zemljama koje drže do sebe, ni u narodu koji sebe poštuje", ističe se u saopštenju, koje su, među 18 javnih ličnosti potpisali, Matija Bećković, Čedomir Antić, Dragomir Acović, Dušan T. Bataković, Dušan Kovačević, Milan Parivodić, Kosta Čavoški i drugi.
Dodaje se da su Srbi smatrali Prvi svetski rat ratom za oslobođenje i ujedinjenje Srba i drugih južnih Slovena, ali nisu ga izazvali, nisu mu težili, iako su kao narod i kao država na napad odgovorili onako kako je trebalo i kako su morali.
