Statistika kaže da svaki šesti građanin koji poseduje nekretninu porez ne plaća uopšte, a među njima je i izvestan broj naših građana iz dijaspore. Oni poseduju kuće u otadžbini, ali zbog sve ređih poseta ne stižu da na vreme izmire poreske obaveze. Vlasti su najavile da će svako kašnjenje u plaćanju kažnjavati.
Zakonom je predviđeno da ukoliko kasnite sa plaćanjem poreza , u roku od 30 dana stiže opomena, a samo pet dana nakon toga stižu i sankcije.
Strepe i oni koji nisu platili makar mali deo poreza, a da to čak ne znaju. To je često slučaj sa našim građanima iz dijaspore. Opomene za poreska dugovanja već su stižu na adrese širom Srbije. Da li će se plaćati kamate ili drakonske kazne ostaje da se vidi.
Zakonom je predviđena da je najmanja kazna za neplaćenje poreskih obaveza 50.000 dinara (oko 400 evra), čak i ukoliko je dug nekoliko puta manji od te sume.
Legitimna samo kamata
Stručnjaci kažu da je drastično kažnjavanje građana posledica greške koju su napravili predlagači zakona, doskorašnji ministar finansija Lazar Krstić i njegov tim.
Naime, eksperti objašnjavaju da je ideja bila da se povećanjem kazni utiče na poreske obveznike da na vreme razmišljaju o svojim obavezama. Međutim, sporan je član 188 zakona, kojim je predviđeno da svi građani koji ne plate porez budu novčano kažnjeni iznosom od 50 odsto utvrđenog poreza, a najmanje sa 50.000 dinara. Stručnjaci kažu da je isprva bilo predviđeno da taj član važi samo za preduzetnike, a ne za sve građane.
Vlasnike teraju iz kuća
– Zagovornik sam malih poreza na imovinu, jer ako stalno povećavate poreze vlasnici stanova i kuća posle izvesnog vremena biće u situaciju da izgube svoju imovinu, odnosno da kuću isplate kroz porez.
Budući da sam godinama u ovoj branši svedok sam da su u lokalnim samoupravama često bili svesni da su preterali sa povećanjem poreza i reagovali u stilu "povećali smo porez, pogrešili smo". Na žalost niko ne ispravlja greške. Porez mora da bude u skladu sa mogućnostima poreskih obveznika – kaže Pap.
U Ministarstvu finansija su izjavili da zakon predviđa ovu astronomsku kaznu od 50.000 dinara koju će građani morati da plate čak i ako duguju 100 dinara za porez. Ali navode da konačnu reč o visini kazne daju prekršajni sudovi. Time Ministarstvo skida odgovornost za propust sa sebe. Blaža kaznena politika predata je u ruke sudovima, a da se time ne menja zakon.
– U svakom konkretnom slučaju prekršajni sud će proceniti olakšavajuće okolnosti, i propisati kaznu – kažu u Ministarstvu finansija.
Poreski stručnjak Đerđ Pap za "Vesti" kaže da kazna za neplaćen porez može i treba da bude samo kamata.
– To je veoma loš propis, čak i ako je reč o grešci. Nema opravdanja da se pokreće prekršajna prijava protiv ne samo običnih ljudi, nego i preduzetnika. Iskreno se nadam da će poreske vlasti biti mudre i da neće pokretati postupak, nego samo slati opomene. Ukoliko ipak bude pokrenuta prekršajna prijava protiv nekog građanina onda će to biti razlog za veliku brigu svakog poreskog obveznika u Srbiji – smatra Pap.
Petina nekretnina nije popisana
Rešenje za reformu poreskog sistema nije u povećanju poreza, već u efikasnoj naplati na lokalnom nivou, objasnio je Aleksandar Grunauer iz nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.
– Bolje je da više ljudi plaća manji porez, nego da malo ljudi plaća veći porez – naveo je jednostavno pravilo Grunauer.
Fondom od milion švajcarskih franaka GIZ podstiče opštine u Srbiji da poboljšaju efikasnost u naplati poreza, a u projekat je uključeno devet opština u istočnoj Srbiji. Veliko Gradište, Kladovo, Donji Milanovac, Negotin, Sokobanja, Knjaževac i Boljevac.
– Pomažemo im da prošire bazu podataka, poresku registraciju, jer nemaju sve nekretnine u svojim bazama podataka. Jedna analiza je pokazala da jedna petina nekretnina nije u evidenciji opštinskih poreskih registracija. Mi im pomažemo tako što smo platili da 40 nezaposlenih ljudi za njih idu na teren i popisuju imovinu – objasnio je Grunauer.
Druga stvar koja brine građane jeste najava povećanja poreza na imovinu za narednu godinu, mada je u ovoj godini taj namet već uvećan nekoliko puta.
Da podsetimo, ove godine porez na imovinu drastično je uvećan, tako da primera radi u Zemunu građani plaćaju 75 odsto više nego ranije, Novom Beogradu 79,54 odsto, Mirijevu 65,4 odsto, a u Obrenovcu 60 odsto.
Takođe problem je što je imovina mnoštva građana ove godine prešla iz treće zone u drugu ili iz druge u prvu, pa samim tim plaća i veće namete.
Udar na sirotinju
Novo povećanje poreza za sada je najavljeno samo u Beogradu.
U Beogradu osam zona
Beograd je podeljen na osam zona. Gotovo ceo Vračar i Stari grad, kao i veći deo Savskog venca spadaju u prvu zonu. U užem gradskom jezgru izdvaja se ekstrazona poslovanja koja se proteže oko Ulice Knjaza Mihaila. U ekstra zonu stanovanja spadaju Senjak, Dedinje i Topčidersko brdo.
U poslednjim zonama su delovi Barajeva i Obrenovca, Sopot i rubna područja Barajeva.
Najviše će pogoditi građane koji su novim odlukama o zoniranju ušli u zone ulaznih pravaca iz Niša, Pančeva, Zagreba, Novog Sada, Ibarske magistrale, kao i građane koji žive u zoni ekstra stanovanja u naseljima poput Dedinja, starog dela grada, Slavije.
Balša Božović, šef odborničke grupe Demokratske stranke, ukazao je na nelogičnosti koje bi usledile donošenjem takve odluke i istakao da bi trebalo da se promeni Zakon o porezu na imovinu. Prema njegovim rečima, tom odlukom biće oštećeni mali preduzetnici i zanatlije, posebno u delovima grada poput Slavije, koji su proglašeni ekstra zonom, iako za to ne postoje uslovi, pre svega u pogledu komunalne infrastrukture.
Ekonomista dr Milan Kovačević smatra da vlasti nastoje na napune opustošeni budžet, mada je nevolja u tome što su džepovi građana već odavno ispražnjeni.
– Porezi su potrebni radi popune budžeta, ali stalna poskupljenja građani teško mogu istrpe – kaže dr Kovačević.
