Velike promene na Antarktiku podstiču britansko ministarstvo inostranih poslova da preispita uticaj klimatskih promena, nakon što je dobilo izveštaj naučnika da postoji opasnost da Antarktik prestane da hladi planetu i da počne da greje.
Nakon što se činilo da se ogromni ledeni bregovi veličine do jedne četvrtine Velsa odvajaju sve češće, Ministarstvo inostranih poslova naručilo je da naučnici to ispitaju, a izveštaj stručnjaka potvrdio je da se ekstremni događaji na Antarktiku dešavaju češće i da su intenzivniji, objavio je „Skaj njuz“.
Glaciolog sa Univerziteta u Ekseteru Martin Zigert rekao je da su naučnici izuzetno zabrinuti zbog sve većeg intenziteta i učestalosti ekstremnih događaja na Antarktiku koji će imati uticaj i na druge oblasti.
On je rekao da treba da budemo „duboko zabrinuti za životnu sredinu Antarktik u godinama koje su pod stalnim sagorevanjem fosilnih goriva“.
Naučnici su posebno zabrinuti zbog tri ekstrema.
Najekstremniji toplotni talas ikada zabeležen na globalnom nivou pogodio je istočni Antarktik u martu 2022. godine, a površinske temperature su porasle za 38,5 stepeni Celzijusovih više nego što bi trebalo da budu.
Umesto očekivanih oko minus 50 stepeni Celzijusovih, dostigle su minus 10 stepeni.
Da se to dogodilo leti, počela bi da se topi površina ledenih pokrivača, za šta naučnici kažu da to nikada ranije nisu videli.
Novi rekordi postavljeni su tri puta za samo sedam godina.
Kada led, koji pluta na površini okeana, počne da se topi, on prestaje da reflektuje toplotu i svetlost od sunca i otkriva više tamne morske površine koja apsorbuje toplotu.
Morski ledeni pokrivač na početku 2023. godine, tokom leta na Antarktiku, već je bio rekordno nizak, ali je tada pao daleko od onoga što su naučnici ikada očekivali.
Naučnici su takođe upozorili na dramatično urušavanje ledenih polica Larsen A i B na Antarktičkom poluostrvu i ledenog grebena Conger na istočnom Antarktiku što može povećati atmosfersku temperaturu i temperaturu leda.
Ledena polica je velika plutajuća platforma od leda koja se formira na mestu gde glečer ili ledena ploča ističe na obalu i na okeansku površinu.
„Videli smo dramatične promene u obimu ledenih polica oko Antarktika tokom godina“, rekla je vanredni profesor Univerziteta u Lidsu Ana Hog.
Prema njenim rečima, otapanje utiče na stanovništvo koje živi oko obala širom sveta putem erozije priobalnih delova.
Otapanje leda na Grenlandu i Antarktiku podiglo je globalni nivo mora za 1,8 centimetara od 1990-ih.
Ako se nastavi ovaj tempo, očekuje se da će otapanje lednika podići nivo mora za dodatnih 17 centimetara i izložiti dodatnih 16 miliona ljudi godišnjim obalnim poplavama do kraja veka.
