Mada su im dobri ljudi, mahom naši čitaoci iz celog sveta, pre sedam godina, svojim prilozima i podrškom pomogli da u naselju Zeleni kod Rožaja sagrade malu kuću i dobiju siguran krov nad glavom, siromašni i teško bolesni supružnici Ramo (48) i Fatima (46) Seferović i njihova deca Ajša(13) i Almin (8) i dalje žive teško, jedva se prehranjuju, nemaju za lekove i lečenje i vrlo često ne mogu da nabave ogrev i plate račun za struju.
Srčane tegobe
Teško bolesni Ramo godinama ima ozbiljne srčane tegobe i mada su mu lekari savetovali da miruje, prinuđen je da nadniči, često i da radi za njega preteške i po život opasne poslove. I njegova supruga Fatima je invalid, od rođenja ima iščanjenje kukova i nesposobna je za svaki ozbiljniji rad, ako se izuzme socijalna pomoć od 100 evra, drugih prihoda nemaju.
– Nakon apela u Humanitarnom mostu, nama su čitaoci „Vesti“, mahom rodom iz ovog kraja, već puno pomogli, bar se više se ne smrzavamo, jer nam je kuća prilično utopljena, zbog toga smo im beskrajno zahvalni – priča glava porodice Ramo i ističe da im za bolji život treba „još malo“. Kako kaže, na neku udobnost nisu ni navikli.
– Svaka pomoć i svaka nova donacija nas učini srećnim, jer nam odmah skrati muke i da novu nadu, na žalost, nakon što smo se uselili u novu kuću, retko imamo priliku da se radujemo, obično to bude oko Bajrama ili kad dobrotvori iz dijaspore dolaze u ovaj kraj, pa nas, pošto su o nama čitali u „Vestima“, obiđu i uruče nam namirnice ili novčanu pomoć, hvala im beskrajno, hvala „Vestima“ što nam omogućuju da se ponovo obratimo dobrotvorima iz dijaspore, neka vas bog čuva i sreća prati – poručuje ovaj siromašni i bolesni gorštak sa severa Crne Gore.
Da plate struju
– Pomoć dobrih ljudi preko je potrebna i teško bolesnom i više puta operisanom Hamdiji Ajdinoviću (63) iz sela Rasno na Pešteru, dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta. Siromašnog Hamdiju muče i nevolje sa vidom, ne može ništa da radi, nikakvih prihoda nema i jedva prehranjuje sebe i suprugu Irmu (40) koja takođe ima zdravstvenih problema.
– Početkom ove godine, nakon jednog od naših apela dobrim ljudima da im pomognu, Hamdiji i Irmi stiglo oko 1.000 evra, dobili su namirnice, odeću, frižider i televizor, a potom je sve stalo, dobijeni novac potrošili su na lekove i golo preživljavanje, sada su ponovo u nevolji, čekaju ih neizmireni računi za struju, pripreme za zimu i ogrev za koji će morati da obezbede bar 700 evra.
Nakon poslednjeg teksta u „Vestima“ jedno vreme bili smo koliko-toliko zbrinuti, nadamo se da će nam pomoć stići i nakon ovog apela, pomažu nam i dobre komšije, a i ljudi iz ovog kraja koji žive u inostranstvu, zahvalni smo im do neba – ističe Hamdija i žali što Irma sve pere rukama, jer, pošto u kući nemaju vodu, ne mogu da uključe veš-mašinu koju su im takođe svojevremeno donirali dobrotvori iz dijaspore.
Supružnici Ajdinović jako su siromašni i nemoćni, ali i skromni ljudi, navikli da trpe muku i sirotinju, za pomoć se obraćaju samo kad moraju, nekada se ne oglašavaju i ništa ne traže i po pet godina.
– Najviše bi voleli da možemo da radimo i da sami sebe lečimo i izdržavamo, božijom voljom to nam je onemogućeno, pobožni smo i nadamo se da će nam svevišnji, kao mnogo puta do sada, poslati nama nepoznate spasioce da nam pomognu – kaže Irma Ajdinović.
Nada u zemljake
Više od 50.000 ljudi iz ovog kraja živi i radi u inostranstvu, najviše ih je u Nemačkoj, Švajcarskoj i Skandinaviji, rasuti su i širom sveta, od Amerike do Australije. Upravo oni najveća su nada starima, siromašnima i bolesnima na Pešteru, Rogozni i Goliji, Hamdija i Irma Ajdinović najveće nade polažu u humane komšije sa Peštera koji su se snaši po belom svetu i koji su, kako kažu, uvek bili dobrotvori velikoh srca i dobre duše.
Skromni
– Samo da ne gladujemo, da se ne smrzavamo, da imamo za svetlo, da nekako uvedemo vodu u kuću i da školujemo decu – ništa više nam ne treba – dodaje Ramo i nada se da ga dobrotvori iz dijaspore nisu zaboravili i da će mu češće nego u poslednje dve-tri godine poslati po neku donaciju.
