Srbija i Kosovo moraju da nađu kompromis, a kao model može da posluži ugovor između SR Nemačke i DDR-a, kaže za DW predsednik Minhenske konferencije. On takođe pominje i model Nemačke kao rešenje za ZSO unutar Kosova.
Predsednik Minhenske bezbednosne konferencije Kristof Hojzgen je optimista i smatra da se može postići dogovor između Beograda i Prištine. U razgovoru sa stranim dopisnicima u Berlinu, Hojzgen je rekao da će Srbija i Kosovo prvo morati da urade svoje domaće zadatke.
Jedan od njih je i priznanje Kosova od strane Srbije, na šta je pozvao nemački kancelar Olaf Šolc tokom posete Beogradu prošle nedelje. Hojzgen je za DW rekao da to nije novi zahtev.
Za Srbiju i Kosovo – model dve Nemačke
– Zato sam malo iznenađen što se predsednik Srbije pokazao tako iznenađenim. To se traži već dugi niz godina. Imamo mogućnost dogovora po modelu SR Nemačke i DDR-a. Sporazum iz 1971. otvorio je mogućnost uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve Nemačke, što je kasnije omogućilo da DDR bude priznata i postane članica UN. Ova pitanja su već dugo na dnevnom redu. Tako da sam bio veoma iznenađen što je predsednik Srbije bio iznenađen. Ali, naravno, moramo da napredujemo i po pitanju priznavanja Kosova od strane pet država EU – navodi Hojzgen.
Za Kosovo – model Nemačke
Prema Hojzgenu, kako bi Kosovo bilo priznato, treba da napreduje i u dijalogu sa Srbijom. On je rekao da Kosovo treba da sprovede dogovore usvojene u Briselu, uključujući i sporazum o Zajednici srpskih opština. Kosovski premijer Aljbin Kurti do sada je odbijao da primeni sporazum jer vidi opasnost od „bosnizacije“ Kosova.
Hojzgen takvu opasnost ne vidi i kaže da postoje i druge savezne države koje mogu poslužiti kao model – kao što je model Nemačke – gde savezne pokrajine imaju nadležnosti za određena pitanja, kao što su kultura ili regulatorna pitanja, itd. Samo velika pitanja, kao na primer spoljna i odbrambena politika trebalo bi da budu u rukama vlade u prestonici, navodi nemački stručnjak.
Dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO) postignut je u aprilu 2013. između tadašnjih premijera Kosova i Srbije Hašima Tačija i Ivice Dačića, uz posredovanje bivše visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Iskusni diplomata
Kristof Hojzgen je od 2005. bio najbliži savetnik za bezbednost bivše nemačke kancelarke Angele Merkel više od 12 godina. Potom je od 2017. do 2021. bio ambasador Nemačke u Ujedinjenim nacijama. Od 2021. Hojzgen je imenovan za predsednika Bezbednosne konferencije u Minhenu, mesto koje je preuzeo od Volfganga Išingera.
Konferencija o bezbednosti u Minhenu, koja se održava svakog februara, okuplja političare, vojne lidere, poslovne lidere, nevladine organizacije i stručnjake iz celog sveta kako bi vodili razgovore u neformalnoj atmosferi, van diplomatskog protokola. Već dugi niz godina na Minhenskoj konferenciji učestvuju i predstavnici zemalja Zapadnog Balkana.
