Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Srbija tražiti sednicu Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu i da traži najpogodniji trenutak za to, a nekadašnji diplomata Zoran Milivojević smatra da Srbija mora to da uradi, i da bi se tom sednicom otvorila pitanja na pravom mestu ukazalo da Kfor i Unmik ne rade svoj posao i da dijalog Beograda i Prištine nema smisla, piše Blic.
– Mi to moramo da uradimo pošto, naravno, nećemo da priznamo nezavisnost Kosova. Na taj način osnažićemo i nadležnost UN i princip međunarodnog prava. Pokazaćemo da je Kosovo i dalje protektorat UN i da zavisi od Ujedinjenih nacija – naveo je Milivojević.
Zašto je važno ko predsedava?
Srbija bi sednicu mogla da zatraži u novembru ili decembru jer tada Savetom bezbednosti koji ima 15 članova od kojih pet stalnih – Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija i SAD i 10 nestalnih – Albanija, Brazil, Ekvador, Gabon, Gana, Japan, Malta, Mozambik, Švajcarska i UAE, predsedavaju tri države koje nisu priznale nezavisnost Kosova – Brazil, Kina i Ekvador, a Milivojević objašnjava zbog čega je važno ko predsedava.
On navodi da predsedavajući predlaže dnevni red zasedanja i stavlja neku temu na sto.
– Kina bi, recimo, sigurno stavila na dnevni red situaciju na severu Kosova. Rezolucija 1244 o Kosovu je i dalje na snazi tako da Savet bezbednosti to pitanje može da stavi na dnevni red. Bilo bi dobro, recimo, da se Kina i Rusija kao dva stalna člana Saveta bezbednosti usaglase u vezi sa tom temom – kaže Milivojević.
Mnogi smatraju da Srbija pokretanjem te teme ne može mnogo da dobije u Savetu bezbednosti, piše Blic i dodaje da se Milivojević ne slaže sa tim.
– Bitno je da se otvori debata o situaciji na Kosovu koje je u nadležnosti Saveta bezbednosti i sama ta činjenica će promeniti umnogome politički kontekst. Na sednici će se verovatno doneti i zaključci kojima će se podsetiti i Kfor i Unmik da rade svoj posao, a moraće i da podnesu izveštaj o svom radu – zaključuje Milivojević.
Potez više upućen domaćoj, nego stranoj javnosti
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov smatra da bi takav potez Srbije bio „više upućen domaćoj, a manje stranoj javnosti“.
– Mislim da će to imati, pre svega, manifestacioni karakter da mi pokrećemo to pitanje među vodećim igračima. Ako se iz toga i izrodi neka deklaracija ili rezolucija biće najverovatnije uopštena pa će se zatražiti i od jedne i od druge strane da dođe do deeskalacije na Kosovu. Ne verujem da će se išta konkretnije doneti jer je dovoljno da samo jedna stalna članica stavi veto na to – ocenjuje Popov.
Kako kaže, na terenu na Kosovu imamo krizu koja još nije završena.
– Savet bezbednosti je delegirao svoju nadležnost ka EU u vezi sa sa Kosovom. SAD i EU pokušavale su već godinama da pronađu rešenje za Kosovo, ali to nije dalo rezultata. Sve liči na diplomatske igre u kojima svako hoće da zaštiti svoje interese – dodao je Popov.
