Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da je Beograd dobro mesto za neke buduće pregovore s Ukrajinom.
– Beograd je sjajan grad sa stanovišta geografskog položaja i njegovog statusa, pa srpska prestonica odgovara za pregovore. Međutim, mesto treba da bude prihvatljivo za obe strane. Imali smo pregovore u Belorusiji, zatim je bilo nekoliko video-konferencija, a uskoro će se delegacije sresti u Istanbulu. Mi smo spremni da razmotrimo i druge lokacije, uključujući Beograd – rekao je ruski ministar spoljnih poslova.
Lavrov je istakao da je Moskva svesna pritiska Zapada na Srbiju u situaciji vezanoj za ukrajinsku krizu i da vidi pokušaj SAD da uspostavi hegemoniju na Balkanu. On je poručio da je Rusija sigurna da će Srbija bastaviti s pametnim izborom u ovoj situaciji.
Bratski narodi
– Mi smo bratski narodi, povezuju nas istorija i pobede protiv zajedničkog neprijatelja i vidimo koliko su ta osećanja ukorenjena u duši i istorijskom sećanju Srba. Nikad ništa ne namećemo silom, kao što to čini Zapad ekonomskim i drugim ucenama. To nije pristojno ni na ulici ili u kući, a kamoli u međunarodnim odnosima kad svima zavrću ruke. Predsednik Aleksandar Vučić je govorio više puta o toj temi i isticao da Srbija ima svoje interese. Duboko poštujemo srpski narod i njegovu privrženost tradiciji i svojim istorijskim prijateljima – rekao je Lavrov u intervjuu za srpske medije.
On je podsetio da je Rusija godinama upozoravala Zapad da su na Balkanu aktivno vrbovani bojovnici Islamske države. Takođe da je poznata statistika prema kojoj je s Kosova rekordan broj onih koji su otišli da ratuju u Siriju i Irak, a da su se potom čudili u Evropi otkud im oni koji su sekli glave na Bliskom istoku.
Priština koristi krizu
– Sada se vrbuju plaćenici da ratuju za Ukrajinu. Podrška Kijevu iz Prištine je posledica činjenice da je Kosovo samoproglašena kriminalna lažna država koja samo želi da iskoristi situaciju da bi ostvarila priznanje te kvazinezavisnosti. Naš stav je poznat, mi se zalažemo da se pitanje Kosova rešava na osnovu rezolucije 1244. Sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) kojim se obezbeđuju prava naroda i njegove veze sa Srbijom potpisan je još 2013. godine, a kada smo podsećali naše zapadne kolege da to nije sprovedeno, oni su ćutali ili govorili da budemo strpljivi. EU je pokazala svoju potpunu neodrživost kao garant tog sporazuma. Uveren sam da Brisel neće pritisnuti Prištinu da ispuni dogovor čiji je garant bila EU, kao ni zbog najamnika. Neće vršiti pritisak ni SAD koje su napravile su bazu Bondstil i spremne su da Prištini sve oproste – rekao je Lavrov.
On je podsetio da su članice EU Francuska i Nemačka bile garant i Minskog sporazuma po kome je Ukrajina mogla da sačuva suverenitet, ali da obezbedi autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici po istim principima kao za ZSO. Lavrov je ocenio da je u oba slučaja, minskog i briselskog sporazuma, EU pokazala da je nesposobna da bude njihov garant.
Bez raskola
Lavrov je demantovao nagađanja o bolesti ministra odbrane Sergeja Šojgua, raskolu ili pripremi zavere protiv Vladimira Putina u Kremlju koja su prepisali i neki srpski mediji.
– To su nebuloze i otvorene laži ukrajinskih propagandista. Svi su živi i zdravi i rade normalno – rekao je Lavrov.
NIS radi bez problema
U uslovima sankcija Zapada protiv Rusije postavljeno je pitanje poslovanja NIS-a i Gasproma u Srbiji.
– Ubeđen sam da je to pitanje koje će biti rešeno. Vi znate kakvu ulogu igra NIS u ekonomiji vaše zemlje o koji udeo daje budžetu Srbije. Uveren sam da će rešenje biti nađeno dogovorom – rekao je Lavrov.
Nismo kao NATO
Sergej Lavrov odbacio je svaku mogućnost poređenja NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju i ruske intervencije u Ukrajini.
On je podsetio da je šef misije Oebsa, Amerikanac Vilijam Voker tela albanskih pobunjenika poginulih u borbi i presvučenih u civilnu odeću proglasio genocidom.
– On je to učinio u svoje lično ime i bilo je dovoljno da zapadne zemlje objave da idu u rat s Jugoslavijom. Američki predsednik Džozef Bajden, tada senator tražio, je da se bombarduje Beograd i sruše mostovi na Drini, što je učinjeno. A nama je Zapad rekao da ne možemo da govorimo da je genocid osam godina ubistava na Donbasu (Donjck i Lugansk, poginulo oko 14.000 civila) – rekao je Lavrov.
On je istakao da je cilj ruske intervencije u Ukrajini da se bezuslovno otklani pretnja koja je bila uzrok pogibije ljudi. Lavrov je ukazao da je uzrok te pretnje što se od Ukrajine stvarala anti-Rusija.
– Ukrajinska vojska je puna oficira dobrovoljačkih bataljona koji otvoreno propagiraju nacističke ideje i praksu. Ne može Rusija da pristane na to da se od Ukrajine napravi isturena pozicija NATO puna oružja, pa onog strateškog – objasnio je Lavrov.
On je ukazao da je Zapad podsticao iskorenjivanje svega ruskog u Ukrajini. Podsetio je na zabranu urskog jezika u Ukrajini, prvo u državnim službama, pa u javnom životu i na kraju čak i u prodavnicama, gde prodavci po zakonu ne smeju da usluže kupce koji im se ovrate na ruskom.
– Zabranjeni su i emitovanje TV programa iz Rusije, nastupi naših umetnika i estradnih ličnosti, pa čak i knjige – ukazao je Lavrov.
Za bezbednu Evropu
Lavrov je rekao da je zadatak Rusije i dugoročna bezbednost u Evropi.
– Mi smo se uverili da se ne može učiniti tako da svi budu zadovoljni. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg već izjavljuje da je NATO zadužen i za globalnu bezbednost, a tu cilja Indopacifik, odnosno pre svega Južno kinesko more. Mi hoćemo da se NATO vrati zdravom razumu – rekao je Lavrov.
Nema izolacije
Prema rečima Lavrova, Rusija nije izolovana.
– O izolaciji ogovore oni koji su se pomirili s dominacijom Zapada koja je trajala 500 godina. Došla je nova epoha mnogopoloarnog sveta. Podigle su se mnoge nacionalno orijentisane zemlje kao novi centri ekonomije. Mi stvaramo veliku evroazijsku saradnju. Nikad nismo imali bolje odnose s Kinom nego sada, a tu su i Indija, Latinska Amerika i Afrika.
Ponestaje hrane i za decu
Svetski program za hranu upozorava da je sve teže pronaći jelo u Ukrajini i da su ljudi primorani da pribegavaju ekstremnim potezima. Procenjuje se i da je 45 odsto ljudi u zemlji zabrinuto da li će naći dovoljno hrane.
Portparol Tomson Firi kaže da se sistemi za ishranu desetina miliona ljudi raspadaju i da je lanac snabdevanja prekinut.
– Očajna vremena zahtevaju očajničke mere. Oni smanjuju porcije hrane i broj obroka dnevno. Odrasli žrtvuju obroke da bi deca imala šta da jedu – rekao je Firi, a Unicef je saopštio da je raseljeno već 4,3 miliona dece.
Firi kaže da su prodavnice prazne, a skladišta bez zaliha hrane. Prema njegovim rečima, porodice u pogođenim područjima imaju veće probleme u pronalaženju hrane, posebno u gradu Marijupolju na istoku Ukrajine, koji je skoro sravnjen sa zemljom.
– U okruženom gradu Marijupolju nestaju poslednje rezerve hrane i vode. Rasporedili smo dovoljno zaliha hrane za tri miliona ljudi u Ukrajini za mesec dana. Pravimo zalihe hrane u nekoliko oblasti u očekivanju da se borbe rasplamsaju u nekim većim gradovima – rekao je Firi.
