Svi smo mi sopstveni demoni, a naš svet sami činimo paklom – govorio je slavni pisac Oskar Vajld. Čovek je od davnina spoznao da postoje dve strane istog novčića. Lice i naličje, suton i zora, jin i jang, dobro i zlo. Noć je povezivao sa mračnim silama koje je krivio za sve nedaće. U zavisnosti od religije ljudi su davali razna imena zlu. Po nekom nepisanom pravilu, ustoličilo se ime đavo za vladara tame.
Danas na svetu postoji nebrojano mesta i tvorevina nazvanih po nečastivom. Njihov izgled i nastanak je često neobjašnjiv i sablasan, pa o njima kruže priče da su ukleta ili začarana. Sudeći po današnjim nazivima Sotona voli Ameriku. Tako je Arizona puna „đavolskih“ imena zbog pakleno toplog vremena koje je, po verovanju, pogodnog za demone. Konektikat bi mogao da nosi nadimak đavolja igraonica jer u njemu postoji 34 mesta sa demonskim nazivima.
Legende kažu da je i sam Satana tvrdio da je područje koje se sada zove Satanino kraljevstvo u Nju Hartfordu u Konektikatu. Priče kažu da je princ tame vladao ovim mestom u vremenu pre vremena sve dok anđeo Gavrilo nije odlučio da je područje previše idilično i rešio je da protera tamnog gospodara i njegovu grupu demona.
Nije samo Amerika tlo to gde je Satana ostavio svoj pečat. Na drugom kraju sveta, u Kvinslendu u Australiji postoji Đavolji bazen. Ova jama ispunjena vodom smeštena je među stenama. Ovo mesto se smatra prokletim. Legenda kaže da se jedna Aboridžinka misteriozno udavila nakon što se rastala od svoje ljubavi. Od 1959. godine, procenjuje se da je 17 ljudi stradalo na ovom mestu i to od neočekivanih padova. Priče svedoče da pojedince kao da nešto pokosi ili gurne u hladne dubine i virovi ih progutaju. Kažu da izgleda kao da neka sila traži žrtvu ili odnosi duše prokletih.
I na prostorima Balkana postoje „dokazi“ da je princ tame špartao i ovim podnebljem. Đavolji most preko reke Arda u bugarskom gradu Ardino je glavna turistička atrakcija. Most su izgradili Turci u periodu od 1915. do 1918. godine. Za njega se vezuje nekoliko legendi. Jedna kaže da je satana otkrio tajnu graditelju kako da sagradi neuništivi most, a zauzvrat lik nečastivog je morao da bude sakriven na ćupriji, i koji se s vremena na vreme pojavljuje. Druga govori da je Lucifer prošetao lukovima i ostavio svoj otisak stopala na njima, te odatle rupe u mostu.
Đavolja varoš u Srbiji je, po mišljenju ljubitelja okultnog, dokaz da je sotona prisutan na zemlji. Legenda kaže da su kamene figure, u stvari, okamenjeni svatovi. Navodno su se mladić i devojka toliko voleli a da nisu znali da su rod. Da bi se izbegla nesreća, vila je zamolila sile da ih okamene zajedno sa svatovima. Svako ko ode na ovo mesto trudi se da ode s prvim sumrakom. Priče kažu da se đavoli noću bude, pa se ljudi ne usuđuju da među kulama dočekaju tamu jer postoji šansa da ne dočekaju jutro.
U Severnoj Karolini u SAD postoji takozvana đavolja staza (The Devil’s Tramping Ground). Ono zbog čega ovo mesto uliva strah u kosti je činjenica da je staza misteriozno savršeno okrugla i potpuno neplodna. Ovaj krug 12 metara prečnika preseca borovu šumu u okrugu Ćatham. Ni drvo, ni cvet, ni trava neće da raste u blizini ovog tla.
Svako seme koje se poseje istruli. Urbane priče kažu da je još čudnije što bilo koji predmet koji se ostavi u krugu pre sumraka, nasilno izleti iz njega. Čak ga i životinje zaobilaze i cvile kad su u njegovoj blizini. Legende kažu da u ponoć đavo dolazi na zemlju i šeta ovom stazom. Muškarci koji su pokušali da prenoće u krugu, jutro nisu dočekli zdrave pameti i nikad nisu otkrili šta su to videli u gluvo doba noći.
Hrišćanstvo kao i judaizam propovedaju da Bog nikad nije stvorio biće satkano od čistog zla. Zna se da je Satana prvobitno bio najomiljeniji anđeo tvorcu. Njegovo ime se negde navodi kao Samuel, ali češće kao Lucifer, donosilac svetlosti i sin jutra.
Bog ga je proterao iz raja jer se pobunio protiv svog Gospoda, sa namerom da ga svrgne sa prestola. Kaznio je neposlušno dete tako što ga je bacio u pakao. Pali anđeo je postao Satana i vlada carstvom tame zajedno sa bivšim anđelima, stalno iskušavajući ljude i njihovu veru.
