Srbija bi danas mogla da se nađe pod novom unakrsnom paljbom pritisaka, sa jedne strane iz Strazbura gde postoji mogućnost pokretanja procedure prijema Kosova u Savet Evrope. S druge strane, kako je predočavano, predsednika Srbije Aleksandra Vučića bi u Berlinu, na samitu u okviru Berlinskog procesa na kojem će biti potpisani sporazumi o slobodi kretanja i priznavanju dokumenata između zemalja Zapadnog Balkana, mogli da dočekaju i zahtevi za uvođenje sankcija Rusiji i prihvatanje pune normalizacije odnosa sa Prištinom.
Kad je reč o pokretanju te procedure, Srbija ima odgovor što se u više navrata čulo od predstavnika srpskih vlasti, a to je izlazak u javnost sa spiskom zemalja koje povlače priznanje tzv. Kosova. Takvih je devet država. Uz to će Srbija nastaviti lobiranje za nova otpriznanja, prekinuto potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma pre dve godine.
Srpski ambasador u SAD Marko Đurić je rekao da će onog trenutka kad Priština pokrene inicijative za prijem u SE, ono što je „u fioci“ predsednika Vučića izlazi na svetlost dana, a i Srbija još jačim tempom nastavlja aktivnosti. On je podsetio da je tokom prethodnog mandata Dačića na mestu šefa diplomatije i Nikole Selakovića između 20 i 26 država povuklo priznanje tzv. Kosova.
Priština je zahtev za članstvo u SE predala u maju, ali tada nije dobacio ni do dnevnog reda, pa bi danas bi Biro SE trebalo da predloži dnevni red za sednicu Komiteta ministara. Prema pisanju beogradskih medija, navodno se čekalo da mađarskog člana u Komitetu, zameni litvanski.
Od 46 članica SE, nezavisnost Kosova priznale su 34 države, a kako je obelodanio šef srpske diplomatije Ivica Dačić, na Srbiju i članice EU koje ne priznaju Kosovo se, vrši pritisak da ne budu na sednici, jer bi se time one „odsutne“ države „tiho“ saglasile sa dnevnim redom. Dačić kaže i da je ključno što u SE predsedava Irska, koja je Kosovu navodno i obećala pokretanje procedure za članstvo.
– Odnos snaga u SE je takav da odluka može i da prođe. Smetnja toj njihovoj želji je da se nikad nije desilo da neka zemlja bude primljena bez konsenzusa i zato se na nas i zemlje koje ne priznaju Kosovo vrši pritisak – obrazložio je Dačić, ocenivši da Zapad, nažalost, više ne traži političko rešenje za problem Kosova, već samo anesteziološko, da Srbija lakše „proguta nezavisnost“.
Dačić je ukazao da je Srbija uspela da promeni odnos snaga u UN u broju zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova, a ministar bez portfelja Đorđe Milićević se nadovezao podacima da od 193 države Kosovo priznaje 83. Povodom najave Prištine o apliciranju za članstvo u EU, istakao je da je nezamislivo da neko ko nije međunarodno priznat postane član EU.
Kazna zbog Rusije?
O pojačavanju pritiska Nemačke na srpske vlasti da se pridruže sankcijama Rusiji, piše „Di Velt“, ukazujući da predsednik Srbije može da očekuje podršku Berlina ako povede zemlju ka EU, a da će, ako se Srbija odluči za drugi put, biti posledica,
„U Berlinu preovladava utisak da je Aleksandar Vučić iskusan političar, svestan pozicije između EU i Rusije“ piše nemački dnevnik.
