Ruku na srce, političari su još od kraja sedamdesetih godina prošlog veka svaki čas potezali mega projekte koji se nikad nisu realizovali. Za metro postoji kontinuitet jer je posao sa francuskom kompanijom Alstom ugovorio inicijalno Božidar Đelić kao potpredsednik srpske vlade još 2011. godine, a operativno ga razradio Dragan Đilas, prethodni gradonačelnik Beograda.
Ono gde nema kontinuiteta je stav danas vladajuće partije o tome. Već je javnost zaboravila da su ovaj projekat današnji vladari Srbije i Beograda žestoko osporavali koliko pre samo dve godine. Podsetimo, 18. novembra 2011. Dragan Đilas je, kao gradonačelnik Beograda, potpisao sa predstavnicima Francuske sporazum o izgradnji metroa. Osim njega, izjavu su potpisali potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i državni sekretar pri francuskom Ministarstvu ekonomije Pjer Leluš, a tom činu prisustvovao je i tadašnji premijer Srbije Mirko Cvetković.
"Nekoliko milijardi evra"Aktuelni gradonačelnik Beograda Siniša Mali kaže da su u izradi dve studije, o broju putnika i brojanju saobraćaja. |
Iako je gradnja metroa na dugom štapu, tadašnja i današnja potpredsednica SNS-a Zorana Mihajlović žestoko je napala gradonačelnika Đilasa.
"Još jedan primer medijske kampanje jeste izgradnja metroa u Srbiji, odnosno u Beogradu. SNS pita Dragana Đilasa šta je radio tri godine i zašto za tri godine nije napravljena studija izvodljivosti za metro. Drugo pitanje je ko će da finansira metro u Beogradu? Hoćemo li opet da se zadužujemo kao što nas je zadužio za most? Treće pitanje je na osnovu čega i na osnovu kojih kriterijuma je Dragan Đilas napravio sporazum, odnosno memorandum o izradi studije izvodljivosti sa francuskom kompanijom? Zašto nije bilo javnog poziva i koliko to košta izrada studije izvodljivosti?", pitala se tada Mihajlovićeva koja je u međuvremenu postala resorna ministarka saobraćaja.
Sada nam obećavaju da će metro proraditi već za tri godine.
Prokop(ani) projekti i nadeMetro je prvi put pomenut 1950. kada su predviđene dve linije, od Rume do Smedereva i od Pančeva do Obrenovca. Zatim je 1968. dr Savo Janjić projektovao tri linije. Planovi su konkretizovani u mandatu gradonačelnika Branka Pešića koji je 1970. kod Josipa Broza isposlovao odluku da se beogradska železnička stanica izmesti u Prokop a da potom počne gradnja metroa. Razni planovi se smenjuju do 1976. a do 1982. stručnjaci iz Beča i Minhena uradili su projekte gradnje prve etape metroa. Tek 1997. tadašnji gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić reaktivira ideju koja je međutim, 2003. odbačena i predviđen laki šinski sistem sa tri linije. |
