U većini zemalja sveta, 1. maj se obeležava kao Međunarodni praznik rada. Prigodnim manifestacijama, a ponegde i demonstracijama, tada se podseća na položaj radnika, uslove rada, poziva na solidarnost, i posebno na prekid svih oblika eksploatacije.
To je takođe i prilika kada se podseća na žrtve u prethodnim borbama za poravedniji položaj rada.
Kao Međunarodni praznik rada prihvaćen je povodom događaja 1. maja 1886. godine, kada je u Čikagu više desetina hiljada radnika protestovalo zahtevajući povoljnije uslove rada.
Posebno je upamćeno njihovo tadašnje insistiranje na osmočasovnom radnom vremenu.
Protest na koji je odgovoreno represijom i brutalnom reakcijom vlasti i poslodavaca, pri čemu je bilo žrtava, upamćen je kao simbolični početak nove epohe borbe za pravedniji položaj radnika, ali i drugih.
Najoštriji obračuni te 1886. u Čikagu, ali i šire, dogodili su se zapravo tek 4. i 5. maja.
U sukobima s policijom tada je poginulo najmanje šest lica, a ranjeno je oko 50, brojni su uhapšeni.
Još tragičnije, više radničkih vođa je potom osuđeno na smrt, a trojica su dobila višegodišnje zatvorske kazne.
Smatra se da se tog 1. maja 1886. u Čikagu okupilo oko 40.000 demonstranata, radnika, koji su stupili u generalni štrajk.
Zahtevi su tada posebno uobličeni u vidu parole „tri osmice“ odnosno, po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena. Na Osnivačkom kongresu Druge internacionale 1889. godine, održanom u Parizu, od 14. do 19. jula, o 100. godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj nadalje, u znakl sećanje na radnike Čikaga, obeležava kao Međunarodni praznik rada.
Na Drugom kongresu, održanom u Briselu od 3. do 7. avgusta 1891. godine, 1. maj je i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada.
Osnovna ideja bila je da se tog dana odrzavaju masovne manifestacije solidarnosti radnika, i uopšte obespravljenih, u borbi protiv svih vidova eksploatacije.
Potonjih decenija, kako su sindikalni i radnički pokreti jačali, 1. maj je sve masovnije prihvatan i obeležavan.
U Srbiji, Praznik rada, 1. maj je prvi put obeležen 1893. godine, okupljanjima i protestnim skupom u Beogradu.
Prvomajska manifestacija u seoskoj sredini u Srbiji prvi put je održana u selu Dubona, kod Mladenovca, dve godine potom.
Svečaniju formu obeležavanje Međunarodnog praznika rada u Srbiji će imati već naredne 1894, kada su proslave organizovane u Beogradu, Šapcu, Negotinu, Kragujevcu, Požarevcu, Obrenovcu, Bajinoj Bašti.
Masovniji oblik obeležavanja poprimaju tek pošto je osnovan Glavni radnički savez, kao i Srpska socijaldemokratska stranka 1903. godine.
Pošto je poslednjih decenija položaj radnika vidno urušen, prvomajski praznik ponovo postaje prilika za protestna okupljanja u najrazlicitijim, pa i bogatim zemljama.
U skladu sa odredbama Zakona o državnim praznicima, 1. maj se u Srbiji obeležava neradno.
