Čini se da je teško naći naučnika koji se bavi bakterijama, a da ne tvrdi da se može jesti sa toaletne daske! Koje su zapravo najprljavije stvari koje dodirujemo u svakodnevnom životu?
– Svi se boje bolesti koje se prenose fekalijma, ali toaletne daske uglavnom su najčišća stvar u kupaonici jer ih najčešće čistimo – kaže dr Čarls Gerba, profesor mikrobiologije sa Univerziteta Arizona.
Naravno, Gerba i drugi koji istražuju najprljavije delove naše kuhinje, kupaonice, radnog mesta, automobila i tela, zapravo ne misle da bi sledeći obrok trebao da bude poslužen na toaletu.
Međutim, ako se pitate koji su najčešće korišćeni svakodnevni predmeti najprljaviji, to vam pomaže da razmislite o onim stvarima ili mestima koje zanemarujete kad koristite krpe i sredstvo za čišćenje. Ili kad razmišljate kada sve treba oprati ruke.
Jedan primer: Peškir koji visi pored umivaonika.
– Bakterije vole da rastu na mokrim, vlažnim mestima – objašnjava Gerba. Peškiri su napravljeni da upijaju vodu, što je dobro za sušenje kože, ali nije toliko dobro kad je reč o sakupljanju bakterija. Ističe da većina ljudi ne opere ruke kako treba.
Dakle, kad zgrabimo peškir, utrljamo bakterije u idealno okruženje za rast – a većina ljudi pere peškire jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. A trebalo bi sve peškire prati – i one koje zgrabimo nakon tuširanja – nakon dva dana korišćenja, kaže.
Drugi izvor bakterija je mesto gde držimo četkice za zube.
– Ljudi ih nikad ne peru – kaže Gerba. Prema izveštaju javne zdravstvene organizacije NSF International iz 2011. godine, otkriveno je da je 27% „spremišta“ (najčešće čaša ili šoljica) za četkice za zube dom za koliformne bakterije – porodica mikroorganizama koje uzrokuju razne bolesti, uključujući salmonelu i E. coli.
U kuhinji je zdravstveni neprijatelj broj jedan – sunđer za sudove.
Zapravo, taj sunđer je najverovatnije najprljavija stvar u vašem domu.
– Verovatno je dom milionima bakterija – kaže Gerba. NSF se slaže s tim. Naučnici su otkrili da 75% sunđera sadrži koliformne bakterije.
Dakle, želimo alat za čišćenje koji možemo da bacimo u mašinu za sudove kako bi je dezinfikovali – poput četke. Isto vredi i za daske za sečenje.
– Većina ljudi ih samo prebriše – kaže. Ali pranje u mašini – ili deterdžentom – očistiće je temeljno.
Kad je reč o stvarima koje najčešće dodirujemo, Gerba kaže da je mobilni telefon raj za klice. Istraživanja su otkrila da je jedan od šest telefona kontaminiran fekalnim sastojcima, a jednostavno brisanje krpicom i dezinfekcijskim sredstvom dovoljno je da se potpuno očisti.
Kad izađete iz svog doma, pazite se kolica u supermarketima.
– Gotovo 100 posto kolica je dom E. coli, jer ljudi stalno dodiruju drške nakon što su dirali sirove prehrambene proizvode – objašnjava Gerba. Kaže da su vrećice za ponovnu upotrebu takođe prilično gadne – jer ih retko ili nikada ne peremo.
Dok desetine svakodnevnih predmeta mogu nadopuniti ovu listu – pertle, torbice, ključevi od automobila, tastatura itd. – nemojte odmah sada panično da otrčite u prodavnicu i nakupovati brdo hemijskih sredstava za čišćenje, dezinfekciju i sl. Kao prvo, većina njih nije uopšte delotvorna.
Pobrinite da dezinfikujete ruke nakon što napustite javni prostor. Gerba kaže da većina ljudi pokupi klice kad su van svoje kuće. Jednostavnim pranjem ruku kad dođete kući verovatno ćete smanjiti verovatnoću da „pokupite nešto“ za pola.
