U blizini Pančeva, u šumi sela Bavanište, nalazi se istoimeni manastir, posvećen Rođenju Bogorodice. Predanje veli da je osnovan krajem 16. veka, a pominju ga i zapisi Pećke patrijaršije.
Kada je 1594. godine izbila buna banatskih Srba, pod vođstvom episkopa vršačkog Teodora Nestorovića, manastir je smešten u šumu kako bi izbegao tursku odmazdu. Dobro sakriven, opstao je sve do 1716. kada je pronađen i spaljen, zajedno sa selom. Narod se razbežao po okolini, ali se već naredne godine vratio i obnovio svoja ognjišta.
Bavanište su tada naselili i Dubovčani, Gajčani, Dolovci, Kovinci, kao i narod iz Šumadije i sa Kosova, koji je pristizao preko Dunava. Na mestu današnjeg krsta najpre su, 1776, svi oni zajednički podigli crkvu, koja je desetak godina kasnije stradala od Turaka. Uporni Bavaništanci sagradiše potom novu crkvu, i ona je opstala do danas.
Manastir je podignut 1857. i prozvan Vodica. Iznad kapelice je bio podignut konak za narod koji je dolazio na Vodicu moleći se za duhovnu utehu i fizičko isceljenje. Bavanište je i danas poznato po čudesnim iscelenjima. Jedno je naročito privuklo pažnju vladike Nikolaja Velimirovića koji je u knjizi „Emanuil“ zabeležio sledeće: „Na dan Sv. Velikomučenika Đorđa ove 1932. godine kod crkve u Bavaništu (Banat) bio je veliki molitveni sabor mnogih naših bratstava iz okoline. Mnoga bratstva došla su sa crkvenim barjacima i litijama crkvi, koja se smatra kao manastir i gde se mnogi bolesnici leče. Naše bratstvo iz Dolova spremalo se da dođe ovom manastiru.
Čuvar svetinje
Bavanište je uvek imalo čuvara, koji su se birali među svetovnim ljudima. Jedan od njih je tu ostavio i kosti, pa je tako nastalo manastirsko groblje. Iz zapisa na nadgorobnoj ploči saznaje se sledeće: „Ovde počiva Rab Božiji Jovan Jovanov, bi nadziratelj ovde kapele“. Poživeo je 65 godina a „prestavio se 1. decembra 1866. godine“. Spomenik su mu podigli zet i kći.
Sva braća iz Dolova sabrala se kod svoje crkve, gde je sveštenik odslužio moleban, pa su pošli. Baš kad su pošli dolazi kod njih jedna žena i moli ih da i nju prime da ide sa njima sa svojom bolesnom devojčicom koja, iako ima osam godina, ipak ne može na noge da ustane te je za svašta unose i iznose na rukama. Ova ožalošćena majka rešila je da ide u manastir i da se pomoli Bogu za ozdravljenje svoje kćeri. Ali, nastala je teškoća: kako da je odvedu u manastir. Kola nisu imali, a da je nose u manastir trebalo je da se pređe dug put od 10 kilometara. Najzad se sva braća slože da je naizmenično, redom, nose do manastira. Tako i učine i dete donesu i metnu u crkvu. Ubrzo je pala bujna kiša i dete u crkvi zaspa. Utom dolazi i litija iz Bavaništa manastiru. Majka ovog deteta požuri u crkvu da ga probudi da bi tako dočekali litiju i braću iz Bavaništa.
I na njeno veliko čudo i radost, njena mala ćerkica usta sama na noge i sama iziđe iz crkve pored majke. Kad je litija ušla u crkvu mi smo pitali ovo dete i majku za ovo isceljenje. I ova mala veli da je dok je ona spavala u snu došla kod nje jedna žena, pomilovala je po licu i rekla joj „Ajde, ustaj!“. Potom je došla njena mati i probudila je. Ovaj događaj sve nas je obradovao i svi smo za to zablagodarili Bogu na Njegovoj velikoj milosti. Saopštio Milija Kidišević iz Bavaništa Hrišćanska Zajednica – Kragujevac, broj 6. juni 1932. godina“.
Obnova manastira Bavanište, u narodu znanog i kao Namastir, završena je 2006. godine. Podignut je novi konak, a zbog velikog priliva naroda crkvi je dozidana priprata i proširen oltarski deo. Svakog dana, a naročito nedeljom i crkvenim praznicima u Bavanište dolazi puno naroda koji se tu moli i uzima svetu vodicu.
