Za dobijanje overenog prepisa iz sudova, regularnim putem, uglavnom je bilo potrebno oko dve nedelje. Potvrdu da niste osuđivani, potrebnu prilikom zapošljavanja, mogli ste dobiti za nešto kraće vreme. Međutim, reogranizacija pravosuđa u Srbiji taj proces je učinila neizvodljivim jer od najavljenog početka rada sudova od 1. januara 2010. godine još uvek nema ništa! A suđenja koja traju godinama pa i decenijama, izgleda da će sačekati neku novu dekadu za okončanje.
Naime, predstavnici ministarstva pravde su na sva usta prošle jeseni najavljivali reformu sudova, kojom će njihov broj u Srbiji biti znatno smanjen, a normalno funkcionisanje biti uspostavljeno od 1. januara 2010. godine. Nadležni nam samo objasnili kako će manji broj sudova i zaposlenih u njima brže obavljati posao.
Prema predviđenoj reformi, umesto dosadašnjih 138 opštinskih sudova, novim zakonom su uspostavljena 34 osnovna suda. Sudovi opšte nadležnosti zvaće se osnovni, viši-apelacioni i vrhovni-kasacioni sud, a, pored njih, postojaće sudovi takozvane specijalizovane nadležnosti – privredni i prekršajni.
U Beogradu postoji pet opštinskih sudova, a sada su ustanovljeni jedan osnovni sud, prvi sud za uže područje Beograda i drugi osnovni sud za šire područje glavnog grada. Nije šala na više od dva miliona stanovnika.
Naime, sredinom decembra 2009. godine počela je selidba sudova i sudskih predmeta, tako da od tada sudovi postupaju samo po hitnim predmetima i pri određivanju privremenih mera u porodičnim i radnim sporovima. Selidba je trebalo da bude okončana, kako su najavljivali iz ministarstva pravde, najkasnije do polovine januara.
|
Sudovi u Beogradu
|
Beograd je dobio novi raspored sudova, prema kojem će sudovi republičkog ranga – Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud, Apelacioni sud u Beogradu, Privredni apelacioni sud ibiti smešteni u novoj zgradi, u Nemanjinoj ulici broj 9. U Palati pravde biće smeštene sudske uprave, istražna krivična odeljenja Višeg suda u Beogradu, kao i Maloletničko odeljenje, Odeljenje za izvršenje krivičnih sankcija i Služba međunarodnopravne pomoći u krivičnim stvarima ovog suda. Tu će se takođe nalaziti (ostati) i uprave i istražna krivična odeljenja Prvog i Drugog osnovnog suda u Beogradu, kao i zemljišno-knjižno odeljenje Prvog osnovnog suda.U istoj zgradi biće smešteni Više javno tužilaštvo u Beogradu, kao i Prvo i Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu. Posebna odeljenja Višeg suda u Beogradu, za ratne zločine i organizovani kriminal ostaju u zgradi u Ustaničkoj ulici. U zgradi sadašnjeg Petog opštinskog suda biće smešteno parnično odeljenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, a u sadašnjoj zgradi Trećeg opštinskog suda biće građanska odeljenja Višeg suda u Beogradu – prvostepeno i drugostepeno (mala apelacija). U zgradi sadašnjeg Četvrtog opštinskog suda u Beogradu biće smeštena pojedina odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu – izvršno, vanparnično, ostavinsko, odeljenje radnih sporova i specijalizovana veća za postupanje u porodičnim sporovima.
Vlastodršci su prošle jeseni najavljivali i da bi zakazivanja suđenja mogla početi od 20. januara, a od 1. februara bi zakazivanje trebalo da krene u punom kapacitetu. Ni od toga posla do sada nema ništa!
Čak i da je sve bilo po planu tvoraca reforme, gotovo je nemoguće da se postavljeni rokovi, sa smanjenim brojem sudija, ispune. Ako zamislimo da su sudovi počeli da rade 1. februara, sve sudije bi, zbog svoje brojčane umanjenosti, dobile više stotina predmeta.
Ostavimo im, u najboljem slučaju, po dva dana, što je veoma kratak period, za upoznavanje sa slučajem u kojem sude. Dakle, potrebno im je nekoliko stotina dana ili, ukratko, malo više meseci. A onda dok sva ta suđenja dođu na red, pa bolovanja i odmori, treba i nekoliko godina.
A početak februara je odavno prošao!
Isto tako, za 15. decembar 2009. nadležni su najavljivali i okončanje procesa reizbora sudija. Međutim, pošto su se sudije koje nisu reizabrane, zbog izostanka objašnjenja Vrhovnog saveta sudstva na takve odluke, žalile na odluku pa stigle i do evropskih instanci, izgleda da će i to potrajati.
Beogradski mediji su objavili da reformu srpskog pravosuđa budno prate Evropska unija i Savet Evrope, posebno posle primedbi da je u reizboru tužilaca i sudija nezakonito učestvovala i BIA. O tome Evropska komisija priprema izveštaj, dok će Venecijanska komisija početkom marta saopštiti da li je reizbor obavljen po evropskim standardima.
Takođe, Ustavni sud Srbije još proučava više od 800 ustavnih žalbi sudija i tužilaca koji su 1. januara ostali bez posla. Sporni reizbor sudija je prošle nedelje u Beogradu tri dana češljala i petočlana delegacija Evropske komisije, prenosi beogradska štampa.
U međuvremenu, kada se ispostavilo koliko je "zakuvao", Visoki savet sudstva je objavio konkurs za 81 sudiju, na koji mogu da se jave i sudije koje su eliminisane tokom reizbora. Ovo pravosudno telo navodi da je posle reizbora „ostalo nepopunjeno 78 sudijskih mesta, kao i da troje izabranih sudija „nisu stupili na dužnost“.
