Ruku na srce, autoput Zagreb-Beograd-Niš nije nigde nestao, a nije mu prvi put ni da je izgubio status "panevropskog" s obzirom na to da se ista stvar dogodila i 1997, ali iz Brisela više nema novca za Srbiju kad je reč o gradnji te saobraćajnice.
Kako "Vesti" saznaju, nismo više prioritet iz nekoliko razloga. Pre svega, Srbija nije članica EU i ima "tvrdu" granicu prema Uniji sa carinom na kojoj kamioni danima stoje, što ne bi bio slučaj da smo deo EU. Drugi problem je što smo silno otezali gradnju, pa smo namakli tek nešto više od 150 kilometara za desetak godina gradnje. Konačno, uljuljkani problemima Bugara i Rumuna da dovrše svoj Koridor 4, nismo žurili.
Međutim, taj bugarsko-rumunski projekat je završen otvaranjem džinovskog mosta preko Dunava kod Vidina. Ovim je Evropa dobila najkraću rutu između Turske i Centralne Evrope, pa bismo mi s Koridorom 10 pali u drugi plan čak i da smo autoput na vreme završili. Zbog svega ovoga Srbija gubi stotine miliona evra prihoda od tranzita, ali i stotine miliona iz infrastrukturnih fondova.
Ne znaju šta hoće!Vlasti u Srbiji nisu sposobne da makar jedan posao završe do kraja. I ne samo to, već ne mogu da se dogovore ni koji je to najvažniji put u Srbiji, pa se tako rasplinjava vreme i novac na Koridor 10, pa autoput Južni Jadran koji nepravedno nazivamo Koridorom 11. Za jedne je važan pravac kroz Frušku goru, drugi bi da grade pruge i luke na Dunavu i izmame novac makar za Dunavski koridor. Ishod svega je da Srbija nema dovršene ni autoputeve, ni pruge, niti luke na rekama. |
Srbija se prenemagala, otezala, kraduckala i godišnje završavala samo po par kilometara ove važne saobraćajnice, pa je logično što je Evropa odlučila da Koridor 10 izbriše iz svojih strateških planova. Na taj način EU je poslala jasnu poruku Srbiji da i pored geografskog položaja nije nikakav "nezaobilazni faktor" integralnog evropskog saobraćaja. Nova jedinstvena transevropska saobraćajna mreža puteva, železnica, aerodroma i kanala (TEN-T) zasniva se na devet glavnih osa: dva koridora sever-jug, tri koridora istok-zapad i četiri dijagonalna koridora. Srbija nije ni na jednom od njih.
Preko Balkana vode tri koridora, ali kroz Srbiju prolazi samo rečni koridor Rajna-Dunav koji povezuje Strazbur, Frankfurt, Beč, Bratislavu i Budimpeštu, odakle se račva prema Rumuniji, a drugi krak ide ovom rekom između Hrvatske i Srbije do Crnog mora. Na TEN-T (Transevropska transportna mreža) mapi Dunavski koridor kroz Srbiju obeležen je isprekidanom linijom, što znači da na tom delu neće biti finansiranja iz evropskih fondova do 2030.
Drugi balkanski koridor je mediteranski, to je putni i železnički koridor koji povezuje jug Iberijskog poluostrva, ide preko španske i francuske mediteranske obale prolazi kroz Alpe na severu Italije, ulazi u Sloveniju i dalje prema mađarsko-ukrajinskoj granici, a njegov sastavni deo je i pravac Rijeka-Zagreb-Budimpešta.
Susedna Hrvatska biće spojena i na treći baltičko-jadranski putno-železnički koridor koji se proteže od Baltičkog mora i prolazi kroz Poljsku i ide preko Beča i Bratislave do severne Italije.
Počelo Bratstvom i jedinstvomPrva deonica autoputa Bratstvo i jedinstvo između Beograda i Zagreba otvorena je u maju 1950. godine, što se smatra datumom početka gradnje. Formalni status "Panevropskog koridora" putni pravac Salcburg-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Niš i dalje prema Bugarskoj, odnosno Makedoniji, ovaj autoput dobio je 1998. godine. Nazvan je Koridor 10. |
