Grupa stručnjaka za nacionalnu bezbednost upozorila je Australijance da bi država mogla da se suoči s pretnjom rata sa Kinom i to već za tri godine! Ugledni eksperti koji su se okupili u okviru projekta dnevnih novina “ The Sdždnedž Morning Herald“ i „The Age“ analizirali su aktuelne prilike u međunarodnoj politici i regionalnim odnosima, kao i moguće rizike u bliskoj budućnosti.
Tih pet stručnjaka su bivši visoki zvaničnik Ministarstva odbrane Piter Dženings, viši predavač strateških studija i kriminologije na Univerzitetu Mekvori Lavina Li, bivši glavni australijski naučnik Alan Finkel, predsedavajuća Nacionalnog instituta za stratešku otpornost Lesli Sibek i penzionisani general-major Mik Rajan.
MN: Tajvan kao okidač
Oni su održali dvodnevni sastanak kako bi ispitali niz mogućih scenarija i utvrdili da li je Australija spremna za rat. U izveštaju pod nazivom „Crveni alarm“ ukazali su na mogućnost izbijanja oružanog sukoba već 2026. godine, naglasivši da bi kineska vojna intervencija na Tajvanu mogla da bude potencijalni okidač za konflikt.
Ovi stručnjaci, takođe, veruju da stav Savezne vlade da Australija ima upozorenje na manje od 10 godina do sukoba treba što pre revidirati. Naime, grupa je zaključila da zemlja nije spremna za bilo kakav sukob sa azijskom supersilom kao što je Kina. Iz tog razloga, u izveštaju „Crveni alarm“ upućuje se „veliki poziv za buđenje“ australijskim oružanim snagama i naciji u celini.
Prvi nastavak izveštaja koji je objavio “ The Sdždnedž Morning Herald
“ objavljen je u možda najznačajnijem trenutku u australijskoj odbrambenoj politici još od vremena Drugog svetskog rata. Navodi se da je ovo trenutak kada se očekuje da Savezna vlada objavi svoju revidiranu odbrambenu strategiju, kao i da obelodani vrstu podmorničke tehnologije koju će nabaviti u okviru AUKUS pakta, sklopljenog sa SAD i Velikom Britanijom.
Prema scenariju koju je razmatrao panel eksperata za nacionalnu bezbednost, ubrzana potrošnja svetskih zaliha municije i vojne opreme u ratu u Ukrajini mogla bi da dovede do „oportunističkog zauzimanja Tajvana od strane kineske vojske“. Kako smatraju, to bi zatim dovelo do iskrcavanja čak 200.000 američkih vojnika na tlo Australije.
MN: Nespremni za konflikt
Ovakav redosled poteza mogao bi da dovede do kineskog napada projektilima dugog dometa na australijske vojne objekte, kao i do velikih sajber napada na infrastrukturu od kritičnog značaja, navodi se u izveštaju.
Stručnjaci upozoravaju i da u državi trenutno ne postoje „znakovi hitnosti“ po pitanju preduzimanja odgovarajućih mera.
– Potreba za dramatičnim jačanjem naših vojnih i nacionalnih bezbednosnih kapaciteta je hitna, jer Australija nije spremna za konflikt – piše u izveštaju „Crveni alarm“.
– Najvažnija od svega je promena u psihološkom smislu. Hitnost mora da zameni labavost u razmišljanju. Poslednje decenije mira nisu bile norma, već odstupanje u načinu na koji ljudi rade i razmišljaju. Odmor od istorije je završen za Australiju – zaključuje se u ekspertskoj analizi.
Shvatite Sija ozbiljno
Eksperti upozoravaju i da ubrzano ojačavanje kineske vojske od predsednika te države Si Đinpinga mora biti shvaćeno ozbiljno.
– Kina ima rastuću sposobnost i osećaj prava da to čini. Ravnoteža vojne moći se kreće u korist Kine – piše u izveštaju uz konstataciju da je predsednik Si posvećen ponovnom ujedinjenju samoupravne teritorije Tajvana sa kontinentalnom Kinom i da nije isključio upotrebu sile za ispunjenje tog cilja.
Šorten: Bezbednost je prioritet
Bil Šorten, savezni poslanik i nekadašnji lider Laburističke stranke, izjavio je da je nacionalna bezbednost glavni prioritet vlade, ali i da se traži uravnotežen odnos s Kinom.
– Moramo da radimo sa Kinom, ali, kao i uvek, moramo da održavamo sopstvenu nacionalnu bezbednost i sopstvene vojne interese. Građani žele da čuju da naša vlada čini sve što može na planu odbrane i nacionalne bezbednosti – rekao je Šorten.
Na pitanje da li Australija pokušava da održi konstruktivne bilateralne odnose s Kinom, odgovorio je više puta ponovljenom frazom koju koriste visoki vladini zvaničnici kada govore o vezama s Kinom.
– Da. Sarađivaćemo gde god možemo, ali se nećemo složiti po pitanjima gde moramo da to učinimo.
