Ukoliko najnovija kriza na Kosovu u vezi sa registarskim tablicama preti miru i stabilnosti, a deluje da preti, SAD će se uključiti kako bi se to pitanje rešilo, rekla je za Euronews Srbija Meri Kejt Šnajder, direktorka odseka za globalne studije Univerziteta Lojola u Merilendu i ekspertkinja za Zapadni Balkan.
Ona je istakla da Američka podrška Prištini nije neograničena, a kada je u pitanju odnos SAD i Srbije navodi da je komplikovan i ga i dalje definišu godine Slobodana Miloševića.
Prema njenoj oceni prihvatanje kosovske vlade da odloži kažnjavanje građana s tablicama koje izdaje Srbija tek na zahtev američkog ambasadora pokazuje da su SAD i dalje snažan igrač na Zapadnom Balkanu i da zapadnobalkanske države reaguju na zabrinutost Sjedinjenih Država.
– Ako SAD izraze zabrinutost povodom nečega, države na Zapadnom Balkanu imaju sluha za to. Druga stvar, to nam pokazuje da Sjedinjenje Države reaguju na Zapadni Balkan i ostaju duboko posvećene stabilnosti na Kosovu i šire u regionu, tako da ako postoji pretnja toj stabilnosti, SAD će delovati – navodi Šnajder.
Ona je istakla i da se ne može reći da je američka podrška Prištini neograničena i da su Sjedinjene Države imale određene rezerve u svom odnosu prema Prištini.
– SAD želi da vidi demokratsku i multietničku državu na Kosovu. I žele da ta država doprinosi stabilnosti u regionu. Ako je Priština posvećena tom cilju, SAD može da radi s Prištinom. Stoga, ne verujem da je američka podrška neograničena – objašnjava ona.
S druge strane, ocenjuje da je odnos Srbije i Sjedinjenih Američkih Država komplikovan.
– Veliki deo toga ima veze sa istorijom. Godine Slobodana Miloševića su zaista obeležile odnos SAD sa Srbijom na način koji ga i dalje definiše. Trenutno je on na nivou oprezne saradnje i mislim da će biti neophodno još neko vreme i izgradnje poverenja kako bi se produbio taj odnos između SAD i Srbije – kaže Šnajder.
Dodaje da postoje pitanja oko kojih su Srbija i SAD u potpunom saglasju, a i ona oko kojih se ne slažu.
– Mislim da obe strane žele da nađu zajednički jezik, ali potrebno je još vremena i komunikacije da bi se izgradio odnos za koji bismo mogli da kažemo da je odnos zajedničkog rada na zajedničkim ciljevima – objašnjava.
Rat u Ukrajini pokazao važnost snažnih bilateralnih veza na Zapadnom Balkanu
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, Šnajder ističe da se dodatno američko angažovanje u Bosni i Hercegovini videlo sa imenovanjem specijalnog izaslanika Metjua Palmera, te da smatra da bi u budućnosti trebalo očekivati dalji kontinuirani angažman.
– SAD su apsolutno posvećene očuvanju mira i stabilnosti u BiH i to uključuje očuvanje teritorijalnog integriteta zemlje. I mislim da štagod je potrebno kako bi se postigli ti ciljevi će biti na stolu u smislu razgovora koje SAD imaju sa Bosnom i Hercegovinom – navodi ona.
Prema njenoj oceni rat u Ukrajini pokazuje važnost održavanja snažnih bilateralnih veza na Zapadnom Balkanu i da pokazuje koliko je važno da se nastavljaju ti razgovori, da se održavaju te veze na što bolji način, kako bi se omogućio mir i bezbednost na evropskom kontinentu.
– Mislim da ruska invazija primorava i donosioce odluka i stručnjake da kritički razmišljaju o tome koliko brzo konflikti mogu izbiti i koliko je teško konflikte rešiti. Mislim da sve ovo primorava i donosioce odluka i stručnjake da preispitaju situacije koje su zamrznute u vremenu. Mislim da ćemo videti kontinuirani razgovor i dijalog o tim pitanjima – zaključila je ona.
