Najveći pravoslavni praznik u Australiji ove godine se proslavljao potpuno drugačije od onoga kako smo navikli: nije bilo okupljanja, odlazaka kod porodice i rođaka. Srpski pravoslavni hramovi već gotovo mesec dana zbog pandemije korona virusa zatvoreni su za vernike, pa su svete liturgije i praznične molitve mogli da prate preko društvenih mreža ili MIS televizije.
Naši iseljenici u Australiji su prihvatili da će ovaj Uskrs biti drugačiji od onog na šta su navikli zbog aktuelnih mera, pa su praznik proslavili u krugu svojih porodica.
Daliborka i Đorđe Marinković potrudili su se da svojim kćerkama Mili i Lari prenesu lepotu Uskrsa, pa su ih angažovali da na Veliki petak tradicionalno boje i šaraju Uskršnja jaja. I oni se još uvek privikavaju na nastalu situaciju koja je pogodila svet.
– U prvi navrat pomalo zbunjujuće – kaže Daliborka za „Vesti“ i dodaje da su se prilagodili nastalim okolnostima, pa su odlučili da praznik proslave u krugu porodice.
– Nastalo stanje u zemlji pomoglo je mnogim porodicama da konačno budu nešto duže zajedno na okupu. Za svaku pohvalu su i naše lokalne pravoslavne crkve, koje su se pobrinule da uspostave onlajn opciju održavanja nedeljnih liturgija i službi – kaže naša sagovornica.
Mnoge porodice su zbog nastale situacije u mogućnosti da budu na okupu, pa je ova pamdemija htela to ili ne, pomogla da shvatimo koliko je savremen način života uticao da se otuđimo i posvećujemo nedovoljno vremena svojim ukućanima.
– Razmišljam tako, misleći prvenstveno na moju porodicu, gotovo retko smo u prilici da budemo na okupu prevashodno zbog silnih obaveza koje savremeni život u Australiji nosi. Zbog ovog savremenog zapadnog načina života, ja sam nekako ostala željna svoje dece, tako da našoj porodici ova izolacija uopšte nije teško pala. Trudimo se da svaki dan odvojimo bar dvadesetak minuta zajedno. Sednemo ispred kompjutera i virtualno obilazimo svetske znamenitosti i muzeje. Što se tiče pozorista, na svu sreću naša pozorišta iz Beograda i Banja Luke omogućili su nam da u ovim teškim trenucima veoma često pogledamo i neku od njihovih predstava. Ponekad uživamo u propuštenim emisijama istoričara prirode Dejvida Atenboroa – otkriva nam Daliborka.
Zanimljivo je, kaže, da iako su kao porodica mesec dana u izolaciji, deca ne idu u školu, ali nemaju baš previše slobodnog vremena.
– Svaki slobodan trenutak posvećujemo čitanju, vežbanju na otvorenom ili zajedničkom kuvanju sa kćerkama. Mila i Lara su vrlo disciplinovane kad je sport u pitanju, pa vrlo često nateraju supruga i mene da sa njima vežbamo u dvorištu. To zaista prija meni i suprugu, jer smo se sa decom podsetili našeg detinjstva i društvenih igrica koje smo imali u krugu porodice.
Pripreme za Vaskrs su počele na vreme, a njima su se najviše obradovale Lara i Mila. Usledilo je tradicionalno porodicno farbanje i šaranje jaja.
– To je kod mene posebno evociralo porodične uspomene iz detinjstva, ali pomoglo da sećanja prenesemo na našu decu, pa smo zaista svi uživali u ovim običajima – dodaje Daliborka.
– Što se tiče posla, moj suprug nije ni prestajao da radi, a ja kao vlasnik stomatološke klinike imam obavezu da pomažem našim pacijentima ukoliko im je potrebna urgentna stomatološka intervencija. Međutim, posebno me brine kako će novonastala situacija uticati na budućnost stomatologije kao profesije u Australiji i svetu. Ali, u svakom slučaju moramo da budemo optimisti. Mnogo toga je ova naša planeta Zemlja podnela, pa će sad i ovu koronu – kaže Daliborka Marinković.
Pobedićemo i koronu
Marinkovići našim čitaocima šalju čestitke i Uskršnju poruku:
– Kao narod, mnogo toga smo pregurali preko naših glava. Treba da gledamo pozitivno jer se velika većina obolelih i izleči. Tačno je, biće potrebno dosta vremena, ali verujemo da će nauka pobediti i da ćemo se rešiti korona virusa. Gde ima volje, tu ima i nade – zaključila je Daliborka Marinković.
Balkanski gen kao tajni adut
– Što se tiče nabavke i ostalih kućnih potrepština, ne mislim da treba da preterujemo i stvaramo zalihe. Bar svega ima u Australiji, pa kupujemo onoliko koliko nam trenutno treba. A, ukoliko ipak dođe do neke nestašice, sigurno je da će nam naš balkanski gen pomoći da sve prebrodimo i ovaj put..
Putovanja kroz maštu
Mila i Lara su naše i zanimljiv način kako da prekrate vreme u izolaciji. Usred svoje kuće rasprostrele su šator, koji su obično sa roditeljima nosile na izlete. Tamo su unele igračke i sve ono što im je potrebno da prekrate vreme, a u goste često pozivaju mamu i tatu, pa tako zajedno odlaze na zanimljiva „putovanja“ uz priče, pesme i puno smeha.
