Izbor nove vlade Srbije, treće zaredom koja je poverena premijerki Ani Brnabić, trebalo bi da se nađe danas na dnevnom redu zasedanja Skupštine Srbije, a procene su da bi novi ministri mogli da polože zakletvu već u sredu, 26. oktobra.
Ako poslanici Narodne skupštine izglasaju predloženi sastav kabineta, ova vlada će imati premijerku i 27 ministara. Prema predlogu personalnih rešenja iz Nemanjine 11 (sedišta premijera), u novoj vladi će sedeti 12 novih ministara. Svega šestoro njih zadržalo je isti resor. Rotirano je troje ministara, odnosno predloženi su za vođenje drugih resora. Dosadašnji šef diplomatije Nikola Selaković predvodiće resor za rad umesto Darije Kisić koja prelazi na čelo Ministarstva za brigu o porodici, dok će Tomislav Momirović građevinu zameniti unutrašnjom i spoljnom trgovinom.
Impresivne biografije
Ekonomski ekspert Kostadin Pušara smatra da su predlagači prilikom kandidovanja ministara imali u vidu njihove biografije i dosadašnje profesionalne rezultate i izabrali ih za ministre u uverenju da će oni dobro raditi. Ipak, kako napominje, deluje mu da je vlada i proizvod kompromisa sa koalicionim partnerima.
U osvrtu na ekonomski deo poslova vlade, Pušara kaže da je potrebno da suzbije inflaciju kako bi zemlja nastavila napredak, kao i da se nastavi rad na razmeni s inostranstvom i socijalnoj politici.
– Za sada možemo samo po imenima i biografijama da sudimo, ali treba da vidimo i njihove programe – kaže Pušara.
Našem sagovorniku deluje da je reč o operativnoj vladi i da je to kabinet koji će slediti politiku koju utvrdi vrh države. Pušara napominje da onima koji budu izabrani za članove vlade treba dati vremena da se vidi kako rade, a da ministri koji ne ostvare rezultate mogu da budu zamenjeni u rekonstrukciji vlade.
Smenjeno 13 ministara
Uostalom, sada je zamenjeno čak 13 ministara iz prethodnog sastava Vlade Srbije. Tako u njoj više nisu Nebojša Stefanović i Zorana Mihajlović. U Vladu Srbije nije ušao ni ministar policije Aleksandar Vulin koji se pominje kao novi šef BIA, ali ni dosadašnja ministarka privrede Anđelka Atanacković, Jadranka Joksimović, koja je bila zadužena za za EU integracije, zatim Marija Obradović, koja je vodila resor ljudskih i manjinskih prava, državne uprave i lokalne samouprave. U Vladi više nisu ni bivša ministarka turizma, trgovine i telekomunikacija Tatjana Matić, dugogodišnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar, sporta Vanja Udovičić, brige o porodici Ratko Dmitrović i ministar bez portfelja Nenad Popović.
Novi kadar
Mandatarka Ana Brnabić će, prema informacijama koje su procurile iz Vlade, predložiti direktora Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihaila Jovanovića za ministra informisanja i telekomunikacija. Marko Blagojević bi trebalo da bude ministar za javna ulaganja, a ministri bez portfelja biće Novica Tončev i Đorđe Milićević iz SPS-a, kao i Edin Đerlek iz Stranke pravde i pomirenja.
Treći mandat Ane Brnabić
Nova vlada je sedamnaesta od obnavljanja višestranačkog sistema u Srbiji 1990. godine.
Tu prvu vladu formiranu posle decembarskih izbora 1990. predvodio je Dragutin Zelenović. Kratko je trajala i krajem iste godine Radoman Božović seda u premijersku fotelju u Nemanjinoj 11.
Posle promene vlasti 5. oktobra 2000. godine Srbija je dobila prvu vladu u januaru 2001. godine, a šestu od 1990. Tu vladu su činile stranke pobedničke koalicije DOS, a premijer je postao predsednik DS Zoran Đinđić. Nakon atentata 12. marta 2003. godine, vladu je nakratko preuzeo dotadašnji potpredsednik Nebojša Čović, a posle izbora nove 18. marta 2003. premijersko mesto preuzeo je Zoran Živković.
Premijer sledeće vlade izabrane 3. marta 2004 postao je Vojislav Koštunica, a činili su je DSS, G17 plus i SPO Vuka Draškovića. Bila je to manjinska vlada koja se održavala na vlasti zahvaljujući podršci socijalista koji nisu ušli u njen sastav.
Sledeća vladu je DSS formirao 2007. godine s DS, ali je zbog različitih stavova pre svega oko Kosova došlo do razlaza. Sledeća vlada premijera Mirka Cvetkovića izabrana je 2008. godine, a činili su je koalicija Za evropsku Srbiju koju je predvodio DS, koalicija SPS-PUPS-JS i manjinske stranke.
Do promene vlasti došlo je posle izbora 2012, kada je lider SPS Ivica Dačić ušao u savez sa SNS-om i postao premijer. Međutim, dve godine kasnije tu funkciju je prepustio Aleksandru Vučiću koji je premijer bio do 2017. kada se kandidovao i pobedio na predsedničkim izborima. Od tada traje era Ane Brnabić koja je prvi premijerski mandat započela 2017. godine, drugi posle izbora 2020. godine, a sada poslanici glasaju o njenom trećem mandatu.
Hvala vam što čuvate srpstvo
Predsednik Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu s predstavnicima Srba iz regiona, s kojima je razgovarao o jačanju međusobnih veza i unapređenju saradnje s institucijama iz matice. Tema sastanka bila je i predstojeća konferencija Srbija i Srbi u regionu.
U razgovoru s predstavnicima našeg naroda iz Slovenije, Federacije BiH, Republike Srpske, Severne Makedonije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije i Crne Gore, predsednik Vučić je naglasio da je vitalni interes naše zemlje briga o svom narodu gde god se on nalazio, kao i očuvanje našeg maternjeg jezika i ćiriličnog pisma.
– Hvala vam na očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog naroda u regionu. Nastavićemo da radimo na unapređenju saradnje i dodatnoj podršci Srbima u regionu, kao i na jačanju međusobnih veza – rekao je predsednik Vučić i istakao da su dobri odnosi u regionu, kao i očuvanje mira i stabilnosti, od izuzetnog značaja, posebno u ovim izazovnim vremenima.
Ravnopravni žene i manjine
Predlog SNS-a da predloži žene za polovinu ministarskih mesta u novoj Vladi Srbije, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković vidi kao dobar primer u pogledu vođenja rodno balansiranih javnih politika.
– To je za svaku pohvalu. U vremenu velikih izazova u kome se kao društvo suočavamo sa kompleksnim problemima, neophodno je sagledavati moguća rešenja iz različitih perspektiva. Uzimajući u obzir da su žene često opreznije i promišljenije, a probleme posmatraju iz drugačije vizure, odluke koje će se donositi mogu biti i bolje i praktičnije za društvo – navela je Brankica Janković.
Prema njenim rečima, tim pristupom se poštuje i ustavno načelo ravnopravnosti muškaraca i žena i odražava polna struktura stanovništva. Naglasila je da to važi i za nacionalni sastav, uzimajući u obzir da je predloženo i više pripadnika nacionalnih manjina za ministre što predstavlja i značajan faktor društvene kohezije.
