Nemački javni servis ARD objavio je prilog o studentskim protestima u Srbiji, navodeći da se protiv autokratske vlasti demonstracije održavaju godinama, ali da su ovi protesti drugačiji, kao i da postaju sve raznovrsniji.
Prenosimo šta su objavili u emisiji TTT:
Maja Pelević pozorišna umetnica. Sada je u Beogradu najčešće viđamo na protestima. Studenti su od samog početka oblikovali pokret svojim blokadama. I Maja blokira. Kaže da neće ponovo raditi u pozorištu dok režim ne padne.
– Ako ne srušimo ovu vlast u narednih godinu dana, postaćemo Belorusija. Postaćemo užasno mesto za život. Režimska represija biće sve gora i gora. Izgubićemo kulturne institucije, izgubićemo Filmski centar Srbije. I sve će otići dođavola, ako smem tako da kažem – navodi Maja Pelević.
Maja se sada angažuje u jednom građanskom savetu.
„Pumpaj“ – borbeni poklič pokreta, znači – izdržati do kraja. Sve više građana se pridružuje, već devet meseci. Protiv autokratske vlasti demonstracije se održavaju godinama, ali ovi protesti su drugačiji.
Povod – loše izvedena rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu – i 16 mrtvih. Korupcija i loše upravljanje, kao i mnogo puta ranije. Ali, ovog puta je bilo previše.
– Ovo je najveći protestni pokret u istoriji Srbije. Verovatno i najveći studentski pokret još od 1968. godine – navodi Ksenija Pavkov koja od početka izveštava o protestima za N1, nezavisnu televiziju. Devedeset odsto medija je u rukama vlasti. Raditi za druge znači živeti opasno.
– Ne osećam se bezbedno kada šetam sa mikrofonom N1 u ruci. Mene lično su napadali, uznemiravali, pa čak i više puta pretili smrću potpuno nepoznati ljudi na ulici – samo zato što sam novinarka. Napadi su sve češći i sve brutalniji – dodaje Ksenija Pavkov.
Pod pritiskom je i kultura, na primer „Exit“ u Novom Sadu – jedan od najznačajnijih muzičkih festivala Evrope. „Exit“ je podržao proteste, studentima dao binu. A Vlada im je ukinula sva sredstva i festival napušta Srbiju.
– Svako ko je pokazao solidarnost sa studentima i građanskim protestima bio je kažnjen. Ova neuka vlast vidi kulturu kao neprijatelja. Režim ima samo jedan glavni cilj – da ukrade novac – navodi Dejan Atanacković, umetnik i aktivista. Pominje se kao jedan od mogućih stručnjaka za prelaznu vladu. Dugo se borio za očuvanje Savskog mosta – simbola Beograda, koji se žrtvuje za sumnjiv građevinski projekat. Most je bio i simbol složene istorije Srbije u vreme Drugog svetskog rata.
Dejan se godinama bori protiv kulturne devastacije. Lepu istorijsku železničku stanicu su zatvorili, a sada trgom dominira groteskno prenaglašeni spomenik.
Režim se brani svim sredstvima, odbija vanredne izbore – što je glavni zahtev demonstranata. Na poslednjim demonstracijama videlo se i da pokret postaje sve raznovrsniji.
U Novom Sadu, na univerzitetu gde mnogi studenti žive već mesecima, sada planiraju manje akcije i računaju na jesen.
– Ovi ljudi nisu spremni da odustanu. Verujem da će od septembra protesti biti još veći i da će još više ljudi učestvovati – ocenjuje Ksenija Pavkov.
Maja Pelević dodaje da je jedina stvar u koju su potpuno sigurni „da je ovaj pokret nezaustavljiv, jer smo svi potpuno svesni da ćemo na kraju uspeti.“
