Autor zadataka u popularnom kvizu „Slagalica“ otkrio je malo poznatu tajnu o prvoj igri.
Ivan Andonov objasnio je da prva igra u kvizu nije baš onakva kakvu je mi gledamo na malim ekranima. On je gostujući u podkastu „Život na srpskom“ otkrio da je prva igra u kvizu „fingirana“.
Na sajtu RTS-a u opisu igre „Slagalica“ stoji da takmičari „od ponuđenih dvanaest slova sastavljaju najduže reči u skladu sa srpskim književnim jezikom“. Ukoliko pažljivo pročitate opis igre, shvatićete da reč „ponuđenih“ nije slučajno izabrana, mada se dok gledamo „Slagalicu“ stiče utisak da takmičari učestvuju u kreiranju tog niza.
Iako deluje da takmičari govoreći „stop“ zaustavljaju kompjuter na nekom od slova koja se nasumično vrte. Zapravo, samo je redosled eventualno slučajan – sada znamo da je niz slova od kojih treba sastaviti reč unapred pripremljen.
I to je dobra stvar. Vodi se računa da od njih zaista može da se sastavi neka reč. Kada bi izbor slova bio potpuno slučajan, verovatno bi i takmičari i publika imali mnogo teži zadatak, ponekad i nerešiv. To ipak, tvrdi Andonov, ne važi za druge igre.
