Uz prisustvo velikog broja vernika, patrijarh srpski Portfirije je u rodnom mestu Nikole Tesle, Smiljanu, osveštao hram Svetih apostola Petra i Pavla gde je ovaj slavni srpski naučnik i kršten. Posle toga, uz sasluženje episkopa gornjokarlovačkog Gerasima i osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, patrijarh je predvodio svetu arhijerejsku liturgiju.
Ovo je prva poseta jednog srpskog patrijarha ovom ličkom mestu i to upravo na dan kad je pre 81. godinu, na Ilindan 1941. godine, u ustaškom pokolju mučenički stradalo više stotina Srba ovog mesta i to svih uzrasta: od novorođenčadi i dece do staraca.
U besedi nakon arhijerejske liturgije, patrijarh srpski Porfirije je poručio da su Srbi dolaskom u ličke krajeve odlučili da baš u Smiljanu bude mesto molitve, mira, ljubavi i sabiranja.
– Ovo mesto pravoslavni Srbi odredili su da bude mesto susretanja sa Bogom i međusobno ljudi, da tu ne samo čuju, nego i da u njihovom srcu odjekne zapovest Hristova, poziv da volimo njega čitavim svojim bićem i druge ljude kao samoga sebe. Ovde su ljudi, razbijeni raznim svakodnevnim brigama dolazili da nađu mir u Hristu, a onda i mir u sebi i među sobom. I naravno da istorijske sile koje se ne mire tek tako sa rečju Hristovom su i ovo mesto, kao i mnoga mesta u mnogim narodima, htele da eliminišu, pa je 1941. godine ovaj hram bio porušen. Porušile su ga ustaše. I mnogo je ljudi tada postradalo. Oni danas počivaju upravo pored hrama u koji su dolazili da bi bilo mesto njihovog spokoja i mira – poručio ja patrijarh.
U masovnoj grobnici pored crkve sahranjeno je blizu 590 nevinih žrtava tog i drugih zločina tokom postojanja NDH. Hram u Smiljanu je tada srušen do temelja, a zahvaljujući pomoći Srba iz Čikaga obnova je počela 1986. godine. Ali tek sada, posle 36 godina, crkva je i freskopisana.
Među brojnim, novim freskama nalazi se freska posvećena Jadovinskim novomučenicima sa Svetim Savom (Trlajićem) Gornjokarlovačkim i Svetim Petrom Dabrobosanskim koji su sa još 74 sveštenika SPC tokom Drugog svetskog rata stradali mučeničkom smrću u kompleksu logora Jadovno-Gospić-Pag.
Među novim freskama je i ona na kojoj je prikazano krštenje Nikole Tesle koji je upravo u ovom hramu kršten već dan po rođenju, 10. jula 1856. godine. Istovremeno, na freskama se nalazi i njegova porodica, majka i otac, protojerej Milutin Tesla koji je jedno vreme bio starešina ovog hrama.
Govoreći o Nikoli Tesli, patrijarh srpski je naglasio da je reč o Srbinu koji je bio „kršten i zapečaćen Hristom i ljubavlju Hristovom“.
– Ali nadahnut Duhom Svetim, naravno svojim darom, ali i uz ogroman trud i napor, rad, učinio je mnogo toga čemu je blagodarno celo čovečanstvo, i tek će biti. Ali gde god da je bio, šta god da je činio, nije zaboravio ove krajeve, oni su utisnuti u njega i njegovo biće. Ali nije zaboravio i svoju pravoslavnu veru, veru majke i oca, veru svoga ujaka koji je bio mitropolit sarajevski. Tu veru je svedočio, bio je svestan da sve što čini i sve što ima jeste dar i samo stoga što je znao da je dar mogao je u smirenju, u skromnosti, bez trke za svetskom slavom i moći da proizvede ono što je proizveo i nama ostavi – poručio je patrijarh srpski Porfirije.
Selo bez Srba
Jerej Dragan Mihajlović, prvi sveštenik SPC u ovoj crkvi posle 1991. godine, kaže da Srba u Smiljanu danas gotovo da više i nema.
– Pre nekoliko dana nam se upokojio jedan od poslednjih Srba ovog kraja. Ostalo je još nekoliko žena koje su udate za Hrvate, ali odavno ne dolaze u crkvu. U Smiljanu je još jedan Srbin, Jovo i to je sve. Prema popisu od pre Drugog rata, u selu je bilo 1.000 pravoslavnih duša, a po završetku rata upisano ih je svega 112. Ništa bolja situacija nije ni u Gospiću gde su do poslednjeg rata Srbi činili polovinu stanovnika, a danas je tek osam srpskih kuća – priča jerej Dragan Mihajlović.
Ustaška zlodela
Predsednik Udruženja Jadovno 1941, Dušan Bastašić ističe da je u Smiljanu održan veliki crkveno-narodni sabor koji je uveličao patrijarh srpski Porfirije.
– Ne pamtim kada je na ovom mestu bilo više naroda nego danas i to s razlogom. Nažalost, ovo je datum koji svi Srbi s tugom nose u srcu zato što je na Svetog Iliju 1941. godine svirepo ubijeno 66 Smiljančana, a najviše žena, dece i staraca i to sve pod komandom tadašnjeg ustaše, a bivšeg učitelja i komandanta logora Jadovno, Rude Ruderice.
Bastašić kaže da o ustaškim zlodelima u NDH svedoči i masovna grobnica pored crkve u kojoj se nalaze tela 590 Srba iz ovog, ali i okolnih sela.
– Među tim žrtvama je i 18 prezimenjaka, bližih i daljih rođaka velikog Nikole Tesle – ističe Bastašić i dodaje da je na osnovu dosadašnjih istraživanja utvrđeno da je na području logora Jadovno-Gospić-Pag stradalo 38.010 Srba.
– Mnogo je još tih gubilišta i na Ličkom polju, Velebitu, podvelebitskom Podgorju, ostrvu Pag… Ljudi su ubijani samo zato što su Srbi ili Jevreji ili ideološki protivnici NDH – ističe Bastašić.
Stradalnička istorija
Jerej Dragan Mihajlović kaže da se postojanje ove bogomolje pominje još u spisima iz 1697. godine, navodeći postojanje drevnog hrama i 17 srpskih kuća.
– Na spisku je pravoslavnih parohija u Karlovačkom generalatu iz 1700. godine. Zidani hram sagrađen je na temeljima te stare crkve izgrađene od drveta, a izgradnju je odobrila carica Marija Terezija 1756. godine. Episkop Danilo Jakšić (Sveti Danilo Jakšić) osveštao je hram 1765. Danas je trudom vladike gornjo-karlovačkog Gerasima i prilozima vernog naroda u potpunosti obnovljena i ponovo je mesto u kome se upućuju molitve za mir, ljubav i spasenje čitavog sveta – ističe otac Dragan Mihajlović.
