„Nismo planirali nikakve posebne događaje sa Srbijom u predstojećim mesecima, ali ostajemo posvećeni partnerstvu u interesu stabilnosti i bezbednosti regiona“, reakcija je neimenovanog zvaničnika Severnoatlantske alijanse (NATO) povodom odluke Vlade Srbije da u predstojećih šest meseci prekine sve vojne vežbe i aktivnosti sa svim partnerima.
Tu odluku je Aleksandar Vulin, ministar odbrane Srbije, obrazložio posle sednice Vlade tvrdnjama da se Srbija nalazi, kako se izrazio, pod strašnim i nezasluženim pritiskom Evropske unije.
– U narednom periodu nećemo učestvovati u bilo kakvim vežbama ili vojnim aktivnostima ni sa NATO ni sa ODKB, ni sa Rusijom ni sa SAD, ni sa Kinom, ni sa Evropskom unijom, ni sa istokom ni sa zapadom – naveo je Vulin.
On je rekao i da se Srbija nalazi pod velikim pritiskom EU i da se od nje „traži da po cenu napuštanja evropske budućnosti i po cenu još većih pritisaka na srpsku politiku, ali i srpski narod na Kosovu i Republici Srpskoj, napusti planirane vojne vežbe sa Belorusijom“.
U pisanom odgovoru neimenovanog zvaničnika NATO-a Glasu Amerike je rečeno da Severnoatlantska alijansa sa Srbijom ima dugotrajno partnerstvo koje, kako je ukazano, ceni.
– Kao i sva naša partnerstva, zasnovano je na potrebama partnerske države – navedeno je u odgovoru Severnoatlantske alijanse.
Glas Amerike obratio se i Peteru Stanu, portparolu Evropske unije, za komentar tvrdnji ministra odbrane Srbije Aleksandra Vulina, ali za sada nije dobio odgovor odgovor.
Prethodno, Glas Amerike je u utorak izvestio da bi vojske Belorusije, Rusije i Srbije, od 10. do 15. septembra trebalo da učestvuju na zajedničkim vojnim vežbama u Belorusiji.
Prethodno je tu informaciju objavila agencija Rojters – pozivajući se na rusku novinsku agenciju RIA Novosti.
Srbija je zvanične pregovore o pristupanju Evropskoj uniji započela januara 2014. godine. Na putu do punopravnog članstva pred njom je ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja – od kojih je do sada otvoreno 18, a preliminarno zatvorena dva. U tekućoj godini Srbija nije otvorila nijedno – dok je u 2019. to bio slučaj sa dva pregovaračka poglavlja.
Zamerke na koje se u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije često ukazuje jesu kašnjenje reformi u ključnim oblastima: nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, sloboda medija, ali i u domaćim procesima za ratne zločine i borbi protiv organizovanog kriminala.
Takođe, zvaničnici EU vlastima Srbije upućuju i učestale kritike zbog nedovoljne usklađenosti spoljne politike Srbije sa onom koju sprovodi Unija.
