Kada neko leži na uglju, a kupuje ga iz nekoliko stotina kilometara udaljenih rudnika, nema šanse da se ogreje. Tako je sa Timočkom krajinom gde su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina pozatvarani brojni ugljenokopi. Radnici su poslati u nemačke rudnike gde se nisu poveli za propagandom da će svet da se greje na jeftinu naftu. Naopaka politika sveti se godinama, a sada su posledice poprimile dramatičan tok. Toplane u većini gradova u regionu koriste ugalj, ali nemaju para da ga kupe iz desetinama i stotinama kilometara udaljenih ugljenokopa.
U najtežoj situaciji je Bor, ali ni stanovnici Majdanpeka, Zaječara, Knjaževca, nisu spokojni pred predstojeću zimu. Ima li šanse da se sada, kada je dogorolo do nokata okna aktiviraju i jeftiniji ugalj dobije takoreći "iz dvorišta"?. Slavenka Verhovski, rudarski inženjer u penziji i dobar poznavalac prilika u ovoj branši u Timočkoj krajini nije optimista.
– Samo u staroplaniskom regionu u okolini Knjaževca zatvoreno je pet rudnika, a sličnu sudbinu doživelo je još nekoliko na potezu do Dunava – kaže Verhovski. – Šanse da se oni ponovo aktiviraju su praktično nikakve. Za to su potrebna velika ulaganja, a država nema tih para, iako su stručnjaci utvrdili da u pojedinim napuštenim ugljenokopima postoje solidne rezerve uglja. Većina rudara otišla je u Nemačku.
"Dobra sreća" bez mašinaNove mašine i oprema kupljene za rudnik "Dobra sreća" kod Knjaževca napuštene su i prepuštene zubu vremena. Što je nije pokradeno, istrulilo je zbog nebrige. Bilo je pokušaja da se deo opreme proda zainteresovanim privatnicima, ali mnogima su falili vitalni delovi, pa je šteta od zatvaranja rudnika bila kompletna. Jedina vajda je što se u delu okna gaje pečurke, ali to je tek delić izgubljenog. |
Takav je slučaj, nastavlja Slavenka Verhovski, posebno sa rudnikom Vina na obroncima planine Tupižnica kod Knjaževca. Ovde su u više navrata rađene analize i potvrđeno je da uglja ima za višedecenijsku eksploataciju. Na istraživanjima su radili eminentni stručnjaci iz Beograda, a nabavljena je i veoma skupa oprema kojom bi se precizno utvrdilo koliko su bogate "žile" rude. Ali, ovi basnoslovno vredni uređaji nisu ni raspakovani niti uključeni, a rudnik simboličnog naziva "Dobra sreća" je zapečaćen.
Naša sagovornica odmahuje glavom i kada je reč o aktiviranju tri površinska kopa u Timočkoj krajini – "Tresibaba", "Vlaško polje" i "Dubrava". Na ovom poslednjem šanse su nikakve jer su na kopu nikle kuće, i sada je to jedno od knjaževačkih prigradskih naselja.
Jedina nada je već pomalo zaboravljeni projekat stručnjaka Rudarskog instituta iz Beograda koji su svojevremeno predlagali da se u rudnike spuste cevi i zapali "žila" uglja. Dobijenom energijom zagrevali bi se kotlovi toplana koje bi se podigle kraj ugljenokopa. Odatle bi mogle da se sprovedu cevi i greju čitavi gradovi. Taj projekat, koji isključuje skupo aktiviranje rudnika i klasičnu eksploataciju rude je svojevremeno "gurao" i Sreten Spasić, nekadašnji timočki kadar i ministar za energetiku u bivšem Saveznom izvršnom veću. Ali, i on je propao.
(Opširnije u štampanom izdanju "Vesti" za 02.11.)
