„Ako je manastir Visoki Dečani albanska pravoslavna svetinja, zašto ga čuvaju italijanski karabinjeri, zašto je ograđen bodljikavom žicom“, pita istoričar Momčilo Pavlović.
Tvrdnje da je manastir Visoki Dečani hram pravoslavnih Albanaca, pokušaj prisvajanja pravoslavne crkve u Novom Brdu, poruke potpredsednika prištinske vlade Envera Hodžaja da su svi verski objekti na KiM kosovski i da pripadaju građanima Kosova…sve te poruke Pavlović vidi u kontekstu političke borbe oko statusa KiM i primoravanja Srbije da pristane na ono što su Albanci zacrtali kao konačni cilj – nezavisnost Kosova ili ništa.
– Ovo je još jedan dokaz da vlastima u Prištini ne treba dati da upravljaju i rukovode srpskom baštinom, već da treba tražiti međnarodni nadzor, ali i prisustvo srpskih institucija poput Ministarstva kulture, Zavoda za zaštitu spomenika i drugih… – napominje Pavlović za Tanjug.
– To je, kako je pre rata govorio Nikola Pašić, kada kačačka vlada donosi nekakve odluke…. Oni koji su do juče tretirani kao razbojnici i teroristi, u izmenenjim okolnostima postali su predsednici vlada i ministri sa kojima treba da se pregovara. To je ta pamet koja sada svetinju, koja je nesporna, proglašava albanskom – rekao je Pavlović za Tanjug.
On je pokušaj Udruženja kosovskih istoričara „Ali Hadri“ da srpsku srednjovekovnu svetinju, koja je na Uneskovoj listi zaštićene svetske kulturne baštine, proglase albanskom nazvao šovinističku hukom koja “zapljuskuje“ Balkan šireći se od Hrvatske, preko Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Sandžaka, do Kosova i Metohije.
Pavlović ističe da su Dečani neupitni za srpsku srednjovekovnu baštinu i da o tome svedoče svima dostupna dokumenta o gradnji i živopisanju tog manastira, ali i to što je po toj svetinji jedan vladar (Stefan Dečanski) dobio nadimak što je, kaže, jedinstven primer.
Komentarišući izjavu potpredsednika prištinske vlade Envera Hodžaja da su svi verski objekti na KiM kosovski i da pripadaju građanima Kosova, kaže da ako Albanci žele mir i suživot sa Srbima, treba da čuvaju te svetinje, a ne da ih prisvajaju ili osporavaju.
– Ako žele da iskazuju verska osećanja, zar nije logičnije da Haradinaj podigne monumentalnu katedralu i svetskoj javnosti to predstave kao albanski doprinos katoličanstvu umesto da prisvajaju crkvu iz srednjeg veka – navodi Pavlović komentarišući pokusaje da se pravoslavna crkva u Novom Brdu proglasi kao katolička svetinja.
Upitan šta, osim osude takvih pokušaja, Srbija još može da uradi kako bi zaštitila svoje svetinje na KiM, Pavlović kaže da država treba da reaguje sistematskom akcijom i obraćanjem međunarodnim institucijama i sponzorima kosovske nezavisnosti slanjem memoranduma i izveštaja.
– Treba im pokazati kome su dali upravu i nad svetinjama. Ovo je još jedan dokaz da vlada u Prištini i albanska javnost ne samo da ne žele suživot sa Srbima, već žele život bez njih i da taj prostor bude etnički čist – smatra Pavlović uz ocenu da je pokušaj prisvajanja Visokih Dečana istovremeno i pokazatelj da Albanci nemaju kapacitet ni volju da se na civilizovan način odnose prema istoriji, baštini i kulturi koja je univerzalna.
Ističe da Srbija treba da nađe saveznika na međunarodnoj areni i da u UN sistematski i uporno pokreće pitanje srpskih svetinja na KiM, ali i da jača srpske institucije u južnoj pokrajini.
– Briselski (ne)sporazum napravio je vakum, dozvoljeno je više nego što je trebalo, i pokazalo se šta se dešava kad nestane prisutnost države, odnosno, institucija – kaže Pavlović.
Dodaje i da Srpska pravoslavna crkva, u granicama svojih moći, treba da jača bratsvo u Visokim Dečanima, kao i ostala bratstva u manastirima na KiM, da se bori za povraćaj imovine i zemljišta koje im je oduzeto ili uzurpirano, kako bi bratstva i svetinje bili samodrživi.
Ističe da je prištinska administracija svojatanjem Dečana pokazala nespososbnost i nedostatak volje da prihvati ukupnu baštinu na KiM, bez obzira čija je, i potvrdila zašto ne treba dozvoliti prijem Kosova u Unesko.
Prisvajanje srpske baštine u južnoj pokrajini i prekrajanje istorije, sagovornik Tanjuga vidi u kontekstu političke borbe oko statusa KiM i primoravanja Srbije da pristane na ono što su Albanci zacrtali kao konačni cilj – nezavisnost Kosova ili ništa.
– Problem je suviše komplikovan, sve dok Srbija ne potpiše nezavisnost, Kosovo ne može biti nezavisna država u punom kapacitetu. I sve dok Srbi na KiM smatraju Srbiju matičnom državom, kosovska nezavisnost je upitna i nepotpuna – ocenjuje Pavlović.
Mišljenja je da će dinamika budućih odnosa Beograda i Prištine zavisiti, pre svega, od predstavnika vlasti u Prištini, od njihove kulture i poimanja politike i izražava sumnju da će se sa aktuelnim, ratnim rukovodstvom na KiM, postići bilo kakav kompromis.
– Potrebni su novi ljudi, nove generacije, novi okvir, nova dinamika odnosa da bi Srbi i Albanci napravili nekakav sporazum i nastavili da žive kao što su vekovima živeli na istim prostorima – zaključuje Pavlović.
