Srpska crkva posvećena Svetom Iliji Gromovniku u malom rudarskom naselju Kuber Pidi najunikatnija je bogomolja na planeti, jer se nalazi ispod zemlje.
Sagrađena je na dubini od devet metara (najdublja tačka je na 17 metara). Ukupne je dužine 30 metara, a ispod nivoa tla nalaze se hram, crkveni dvor, parohijski dom i crkvena škola. Ovaj jedinstveni kompleks građen je od juna 1992. do avgusta 1993. Ova svetinja nije samo mesto hodočašća pravoslavnih Srba u Australiji, već i turistička atrakcija.
Srbi koji su u ovaj rudarski gradić, udaljen 800 kilometara severno od Adelajda, stigli trbuhom za kruhom i zaposlili se kao kopači opala, imali su potrebu da sazidaju crkvu. S obzirom na činjenicu da je Kuber Pidi, koji ima oko tri i po hiljade žitelja, usred pustinje i da prosečna temperatura premašuje 40 stepeni Celzijusa, dosetili su se da svoj san realizuju pod zemljom.
Ilindan je i ove godine u Kuber Pidiju bio proslavljen onako kako dolikuje velikom prazniku. Episkop australijsko-novozelandski Siluan je od 3. do 6. avgusta bio u kanonskoj poseti Južnoj Australiji povodom hramovne slave misionarske parohije Svetog proroka Ilije u Kuber Pidiju.
Proslava je započeta u subotu, svečanim dočekom episkopa i večernjim bogosluženjem koje je održao protojerej stavrofor Milorad Jovčić, administrator ove misionarske parohije uz sasluživanje đakona Mišela Miočinovića. Vladika Siluan se potom obratio vernicima:
– Ova naša svetinja je jedinstvena i dive joj se svi koji je posećuju. Lepota pravoslavne arhitekture ostavlja utisak na posetioce da žele više da se udube u tajnu ljubavi onih koji su je gradili. Naši stari su iskopali i uredili ovu svetinju da bismo se u njoj sabirali i uznosili molitve, a upravo prisustvo vas koji ste došli iz ljubavi sa raznih krajeva Australije kao verna deca Svetog Save, svedoči da naše crkve nisu muzeji kojima se dive turisti, već žive bogomolje u kojima se verni spasavaju. Neka Gospod blagoslovi vas koji ste pregaoci ove večeri i našu zajednicu ovde u Kuber Pidiju, kao i žrtvu svih onih koji su služili ovoj svetinji i ljubavlju je održavali.
U nedelju, 4. avgusta, Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop Siluan uz sasluživanje arhimandrita Petra, protojereja stavrofora Milorada Jovčića, đakona Mišela Miočinovića i Miloša Raketića. Prisluživali su čteci Ilija Perać, Novica Zečević i Nikola Stambolija.
Nakon Svete liturgije, u crkvenoj sali prerezan je slavski kolač. Domaćin slave ove godine bio je Davor Trifunović sa suprugom Jadrankom, a čast domaćina za sledeću godinu preuzeo je Dragiša Đorđević, biznismen iz Melburna.
Blagoslovivši slavsku trpezu, vladika Siluan je još jednom srdačno zahvalio svima koji su uložili napor da dođu u ovu svetinju i izrazio želju da se iduće godine saberemo u još većem broju.
Čudesno mesto napojeno ljubavlju
U svojoj besedi episkop je istakao, da se posebno radujemo što proslavljamo ime velikog ugodnika Božjeg, kome je posvećena ova svetinja, proroka i drugoga preteču kako govori tropar njegov, proroka koji je primer ognjene vere i ljubavi prema Bogu.
– Ovo čudesno, pustinjsko mesto, kod nas ljudi izaziva posebnu pažnju, jer ovo mesto ukazuje s jedne strane na jednu prirodnu pojavu, a to je da kada zemlja nije natopljena rosom i vodom ona postaje suva i pusta, a sa druge strane, na jednu duhovnu dimenziju koja se odnosi na srce čovekovo, da i ono ako nije natopljeno rosom blagodatne kiše, blagodati Božje, onda čovek unutar sebe može da postane pustinja, tj. srce njegovo da postane suvo i besplodno i da ne rađa plodove dobre o kojima govori Sveto pismo.
Provod za pamćenje
Za muzičko raspoloženje je bilo zaduženo troje umetnika, kako prenosi sajt svet-australija.com. Radmila Misić, fenomenalna pevačica iz Sidneja koja je hitovima „Lažeš me ljubavi moja“, „Merak mi je“, „Prokleta je ljubav oteta“ i drugima, sebi zauvek obezbedila mesto na estradi. Ona je od pre nekoliko meseci postala stanovnica Sidneja. Dule Milivojević, poznati šmeker ovdašnje estrade, takođe vlasnik nekoliko albuma i pesama poput „Ko’lko košta ova tuđa zemlja“, „Ne zameri druže“, „Opasan momak“ stari je vuk za koga su ovakve proslave postale rutina. Njih je na klavijaturama pratio Slavče Dinić sugrađanin iz Sidneja koji je muzičku karijeru na Petom kontinentu započeo u Melburnu. Kolo se zaigralo i veselje je trajalo do kasno.
Isklesane freske
Bilo je potrebno mnogo dovitljivosti u opremanju crkve. Ideja za ikonostas preuzeta od Rumuna. Ikonopisci su slikali na staklu ispod kojeg se nalazi osvetljenje i to daje posebnu draž ikonostasu. Pošto je zemlja pomešana sa solju i krečom bilo je nemoguće crtati freske na tom materijalu. Ipak, jedan umetnik iz Novog Zelanda, uspeo je, koristeći kao uzorke srpske ikone iz doba Vizantije, da iskleše stenovite delove zidova. Tako su nastale jedinstvene freske.
