Legendarni sportski komentator Milojko Pantić osvrnuo se na stanje u srpskom fudbalu, brojnim problemima i skandalima sa akcentom na Crvenu zvezdu i Partizan.
On je izneo i niz kritika na račun dva naša najveća kluba i njihovih međusobnih utakmica.
– Pre svega, susreti Zvezde i Partizana odavno nisu „večiti derbi“, odnosno utakmica svih naših utakmica. Zapravo, od trenutka kada su njihovi tzv. najvatreniji navijači, a u stvari profesionalci kao produžene ruke „Službe“, kako kolokvijalnim jezikom zovemo tajne policije iz vremena komunizma, prostom izmenom Statuta klubova pravljenih u vreme socijalističkog samoupravljanja, delegatska prava upravljanja pretvorili u neformalna vlasnička. Svaki normalan prijatelj fudbala od tada vidi Zvezdu i Partizan kao propale klubove – ističe Pantić.
Pantić je istakao i da je razočaran izborima Dejana Stankovića i smatra da je krenuo pogrešnim putem.
– Dejana Stankovića sam cenio kao vanserijskog fudbalera, ali put kojim je krenuo kao trener ne vodi do velike karijere. Jedan od naših najboljih stručnjaka svih vremena Miljan Miljanić imao je običaj da kaže: „Da bi neko postao veliki fudbaler, potrebno je deset godina napornog rada od malih nogu. Veliki stručnjak se postaje posle minimum 15 godina trenerskog rada od pionirskog do prvog tima“. Prema tome, Dejan Stanković je kao trener početnik dobio prvi tim nekadašnjeg prvaka Evrope i sveta da se na njemu uči – kaže Pantić.
On ističe da nije isto biti fudbaler i biti trener.
– Igrati fudbal i biti trener – to su dve različite profesije. Kao igrač, brineš samo o sebi a kao trener moraš znati da stvoriš tim i igru od jedanaest različitih ličnosti, karaktera, fizičkih i umnih kapaciteta, a za tako nešto potrebno je veliko znanje i iskustvo. To je ono o čemu je govorio Miljan Miljanić. I Prosinečki je bio veliki igrač, i on je trenersku karijeru započeo u Zvezdi pa gde je sada? S druge strane imate primer Ivice Osima „Štrausa sa Grbavice“, kao igrača ali i velikog trenera posle višegodišnjeg dokazivanja u Željezničaru, Partizanu i reprezentacijama raznih zemalja – podseća Pantić.
U poslednje vreme u centru pažnje je i Nenad Lalatović, pa se legendarni komentator dotakao i mladog stručnjaka.
– Izjava: „Ako Aleksandar Vučić stvarno pohapsi fudbalsku mafiju treba ga proglasiti za doživotnog predsenika Srbije“, govori sve o Lalatoviću i potire sve njegove nesporne trenerske kvalitete. Ne mogu da razumem iz kojih motiva Lalatović govori sve najbolje o tom čoveku – pita se Pantić.
I dok cela nacija slavi reprezentaciju Srbije i novog selektora, Dragana Stojkovića Piksija, Pantić sve to gleda iz drugačijeg ugla.
– Da su samo malo jače reprezentacije igrale protiv Srbije umesto Irske i Azerbejdžana, ko zna koliko golova bi primila selekcija našeg novog selektora. Jer setimo se, u danu kada je Srbija izvukla nerešeno protiv Portugala zahvaljujući previdu sudija, Republika Irska je na svom terenu poražena od Luksemburga 0:1. A, ta ekipa koja amaterima iz Luksemburga nije mogla dati gol „Piksilendu“ je čak dva puta zatresla mrežu. Imamo mi dovoljno dobrih igrača koji igraju u velikim timovima i plasman na Svetsko prvenstvo ne bi bio nikakav uspeh. To su ostvarili Antić i Muslin, pa im to nije pomoglo da ih Kokezijanci ne najure iz Saveza.
On je imao i poruku za selektora reprezentacije.
– Po onome što smo videli u prve tri utakmice Piksijev fudbalski orkestar temelji se na soliranju. Bodove su u sve tri utakmice donele solo partiture, pre svega Mitrovića i Tadića. Zato moja poruka novom selektoru glasi: Tim se ne sastavlja, tim i igra se stvaraju, a za to je potrebno veliko znanje. I da na istom visokom nivou budu sva tri člana nepisanog fudbalskog zakona još od osnivanja prvog fudbalskog kluba 1869. godine. Reč je o tzv. Svetom fudbalskom trojstvu: Igrači – struka – rukovodstvo. Kokezanija za sada ima samo igrače – zaključio je Pantić razgovor za Meridian sport.
