Procena organizacije Evropa Nostra da je manastir Visoki Dečani među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi izazvala je negodovanje brojnih kosovskih i institucija, a gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj tvrdi da je njihova ocena neutemeljena i „ne odgovara realnosti“, objavio je Zeri.
Ramosaj smatra da je ta organizacija trebalo kompetentnije i profesionalnije da se pozabavi aspektom pravne sigurnosti i navodi da se Evropa Nostra nije pozivala na zvanične izveštaje relevantnih bezbednosnih mehanizama, uključujući i izveštaje KFOR koji je direktno odgovoran u toj oblasti, koji su predstavljeni delegaciji Evropa Nostra tokom sastanka u opštini Dečani, prenosi KoSSev.
– Sa najvećom odgovornošću tvrdimo da su ciljevi kosovskih institucija i građana opštine Dečani miroljubivi, ciljevi ekonomskog razvoja i usaglašenog suživota, poštujući, štiteći i priznavajući vrednosti svih, a posebno dotičnog manastira – poručio je Ramosaj.
U vezi sa izveštajem organizacije Evropa Nostra nakon njihove nedavne posete Kosovu, u kom se navodi da ta organizacija i dalje smatra da je manastiru Visoki Dečani potrebna zaštita KFOR jer je ugrožen, reagovali su i kosovski ministar kulture Hajrula Čeku i ministar životne sredine Ljiburn Aljiju.
Čeku je od ove organizacije zatražio izvinjenje i ocenio da je Evropa Nostra pod uticajem srpskog lobija, a Aljiju zaključuje da je ovakav izveštaj narušio imidž Kosova.
– U poslednjih 14 godina nije se desio nijedan ozbiljan incident, ne samo u manastiru Visoki Dečani, već ni u jednom pravoslavnom manastiru. Srbija traži poseban status za pravoslavnu crkvu – izjavio je Čeku za Klan Kosova.
Za razliku od kosovskih zvaničnika, organizacija Evropa Nostra, koja je manastir Visoki Dečani prošle godine uvrstila među sedam najugroženijih kulturnih spomenika u Evropi, ponovila je da su i godinu dana kasnije validni glavni razlozi za to.
Kao prvi razlog naveli su to što još nije usaglašeno rešenje u vezi sa posledicama koje izazivaju planovi o povećanju saobraćaja unutar i oko Specijalne zaštitne zone manastira, kao ni u vezi sa drugim najavljenim intervencijama, poput projekta na obali reke, što bi, kako navode, moglo negativno da utiče na prirodno okruženje manastira, koje se smatra sastavnim delom njegove „izuzetne vrednosti nasleđa“.
Kao drugi razlog dodali su to što još nije sprovedena odluka kosovskog Ustavnog suda iz 2016. godine, kojom je manastiru potvrđeno vlasništvo nad 24 hektara zemlje.
Između ostalog, ocenili su da manastir i dalje treba da čuvaju vojnici KFOR zbog složenih bezbednosnih izazova.
