Cene proizvoda, usluga i drugih životnih troškova, u Australiji trenutno rastu brže od plata, zaključak je najnovijeg „Izveštaja o pulsu potrošača“ za 2021, koji je objavio „Kanstar“, zvanično najpouzdniji domaći portal za finansijska poređenja i analize.
Drugim rečima, kako je slikovito objasnio „Kanstarov“ stručnjak za finansije Stiv Mikenbeker, takve prilike će otežati Ozijima da „nahrane porodicu i da pune gorivom rezervoare svojih automobila“.
Smatra se da će održavanje automobila, krov nad glavom i puna kolica u samoposluzi biti glavni finansijski problemi Australijanaca, jer troškovi života prete da izmaknu kontroli u 2022.
Naime, podaci iz ovog izveštaja su otkrili su da je većina Australijanaca zabrinuta da će uobičajeni životni troškovi porasti na neizdrživ nivo u narednih dvanaest meseci.
Prema istraživanju u kojem je anketirano 2.000 odraslih građana, najveći finansijski problemi u protekloj godini su bile cene namirnica, čak 14 odsto, cene benzina 11 odsto i rastući troškovi zakupnina stanova i kuća deset odsto.
Zanimljivo je da je došlo do pada procenta Ozija koji žive u skladu sa svojim mogućnostima, na svega 66 odsto, što znači da je više ljudi nego ikad trošilo kućne budžete samo da bi pokrili redovne troškove.
Dugovi sve veći
Već godinama plate u Australiji rastu daleko sporije od troškova života, tako da današnje plate već ne mogu da pokriju sve troškove građana.
Pored stambenih kredita, otplata kreditnih kartica ostala je vodeći izvor duga u poslednjih godinu dana.
– Udeo Australijanaca s dugom, u proteklih godinu dana je samo neznatno porastao, za oko jedan odsto. Međutim, oni koji su već bili dužni po karticama, sada duguju mnogo više nego pre godinu dana, što je skok za skoro 16.000 dolara – objasnio je Mikenbeker.
Prema njegovim rečima, dok su kreditne kartice i dalje najveći generator dugova, sve veći broj Australijanaca kupuje sada, a plaća kasnije, s tim da to nisu samo mlađe generacije.
Pa i pored toga, kako je istakao Mikenbeker, priča o dugovima nije katastrofalna, jer većina, odnosno oko 76 odsto Ozija s novcem smatra da mogu da kontrolišu te dugove.
Ozi san sve dalji
Ovakvoj situaciji je mnogo doprinela burna godina na tržištu nekretnina, koje je zabeležilo rekordan rast cena u 2021, od čak 21,9 odsto. Mikenbeker je mišljenja da će zbog ovog skoka cena nekretnina najviše patiti mlađe generacije.
– „Kanstarovi“ rezultati pokazuju da se mlađi Australijanci smatraju najteže pogođenim, kada je u pitanju kupovina prve nekretnine, iako sumnjam da će debata oko cena kuća i stanova nastaviti za generacije koje dolaze – ocenio je ovaj finansijski stručnjak i dodao da ovako visoke cene kuća u 2021. godini, čine prikupljanje novca za depozit još manje mogućim za kupce prve nekretnine.
Uvođenjem viših kapitalnih zahteva za banke, Australijska uprava za finansijske usluge (APRA) se nada da će doprineti usporavanju rasta cena nekretnina. Ali, kako banke već naplaćuju više kamate za investicione kredite, izgleda da to neće biti dovoljno.
– Ako želimo da australijski san o vlasništvu nad kućom preživi ovu deceniju, moramo da usporimo investiciono kreditiranje, s tim da ćemo „popustiti“ kočnice za kreditiranje onih koji kupuju nekretnine u kojima će živeti. Ukoliko se u smislu rasta cena i naredne godine ponovi 2021, biće neophodno da se kočnice naglo pritisnu – naglasio je Mikenbeker.
Gorivo diktira cene
Porast australijskog Indeksa potrošačkih cena (CPI) od 0,8 odsto u septembarskom kvartalu 2021. u velikoj meri je bio vođen povećanjem cena goriva (7,1 odsto u proseku) i novih stanova (3,3 odsto).
Ova povećanja su bila delimično nadoknađena padom cena voća i povrća (8,3 odsto) i odeće i obuće (5,5 odsto). Pad cena voća i povrća je delom uslovljen povoljnim uslovima gajenja i smanjenom potražnjom restorana zbog lokdauna.
Zatvaranja su takođe uticala na cene odeće i obuće, pošto su trgovci na malo gledali da premeste višak zimskih zaliha. Inače, australijski CPI je porastao za 3,0 odsto od januara do septembarskog kvartala 2021.
Šta čini potrošačku korpu?
Indeks potrošačkih cena (CPI) meri kvartalne promene u cenama potrošačke korpe roba i usluga, koje čine visok udeo u rashodima dela stanovništva u velikim gradovima. Ova „korpa“ obuhvata širok spektar roba i usluga, raspoređenih u jedanaest grupa: hrana i bezalkoholna pića, alkohol i duvan, odeća i obuća, stanovanje, nameštaj, oprema za domaćinstvo i usluge, zdravlje, transport, komunikacija, rekreacija i kultura, obrazovanje i osiguravajuće i finansijske usluge.
Rast cena po gradovima
Indeks rasta potrošačkih cena po glavnim gradovima država i teritorija u septembarskom kvartalu 2021.
Grad Septembarski indeks Kvartalna promena (%) Godišnja promena (%)
Sidnej 120.2 0.7 2.9
Melburn 120.1 0.8 2.9
Brizbejn 120.7 1.3 3.9
Adelajd 118.6 0.7 2.5
Pert 117.7 0.8 3.2
Hobart 120.2 0.3 3.0
Darvin 117.3 1.5 5.9
Kanbera 119.7 1.3 3.7
Australija (8 glavnih gradova) 119.7 0.8 3.0
Izvor: ABS Release, Indeks potrošačkih cena, Australija; Referentni period indeksa: 2011–12=100,0.
