Tehnički kvar na žičari Šlegeis na ,,Hintertuxer“ glečeru u Tirolu 28. decembra 2025. godine doveo je do dramatične evakuacije 17 skijaša zaglavljenih na visini. Još jedan u nizu incidenata na austrijskim skijalištima koji otkrivaju sistematske propuste u održavanju infrastrukture i prevenciji rizika, dok vlasti i dalje ne preduzimaju ozbiljne mere da spreče ponavljanje nesreća.
Žičara je naglo stala oko 15:35 zbog kvara na pogonskom disku, a jaki vetrovi onemogućili su spasavanje helikopterom. Tek nakon dva i po sata kopnene akcije gorske spasilačke službe ,,Tux“ i zaposlenih u ,,Zillertaler Gletscherbahn“ (Cilertalska glečerska žičara), svi putnici su bezbedno spušteni. Srećom, nije bilo povređenih, ali incident pokazuje koliko su skijaši izloženi kada se oslone na zastarelu ili loše održavanu tehniku.
Takvi kvarovi nisu retkost u Austriji, samo u poslednjih nekoliko godina zabeleženo je desetine sličnih slučajeva na sedežnicama širom Alpa, od zaustavljanja do padova kabina. Uz to, lavine predstavljaju još veću pretnju, svake godine desetine ljudi gine ili biva povređeno, a vlasti i dalje ne uspevaju da precizno predvide mesta i vreme aktiviranja, oslanjajući se na zastarele modele i nedovoljnu mrežu senzora.
Umesto investicija u modernizaciju liftova, redovne dubinske provere i napredne sisteme za monitoring lavina, prioritet se daje profitu turističke industrije. Skijališta se reklamiraju kao „bezbedna“ i „moderna“, ali realnost pokazuje suprotno, kvarovi i lavine ostaju nepredvidivi, a spasilačke ekipe moraju da intervenišu u uslovima koji su sve opasniji zbog klimatskih promena.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Incident na ,,Hintertuxu“ je čest slučaj, to je simptom duboke nebrige austrijskih vlasti i turističkih operatora koji godinama ignorišu rizike na skijalištima. Dok kvarovi na žičarama postaju rutina, a lavine ostaju nepredvidive zbog zastarele tehnologije i nedovoljnog ulaganja, građani i turisti plaćaju cenu neodgovornosti. Umesto da se ozbiljno modernizuje infrastruktura i razviju precizni sistemi predviđanja, prioritet je profit, a životi ostaju na milost i nemilost slučaja. Ovo je klasičan primer kako se bezbednost žrtvuje za turističke milijarde, dok spasilačke ekipe heroizmom nadoknađuju sistemske propuste.
Piše: Stefan Stojanović
