Zaposlene žene u Australiji zarađuju skoro 26.000 dolara manje na godišnjem nivou od muških kolega, pokazuju najnoviji podaci koje je objavila Agencija za rodnu ravnopravnost na radnom mestu.
Izveštaj otkriva da je razlika u platama ostala na 22,8 odsto, što znači da je prvi put razlika u finansijskoj 2021/22. bila ista kao i prethodne godine, pri čemu su žene plaćene tek nešto više od 77 centi na svaki dolar koji su zaradili muškarci.
Kod 70 odsto poslodavaca beleže se razlike u platama koje favorizuju muškarce, a takođe, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u rukovodstvima kompanija.
Popis koji je sprovela agencija otkrio je da muškarci češće zauzimaju rukovodeće pozicije, čak i u sektorima u kojima dominiraju žene, kao što su zdravstvo i obrazovanje.
Broj žena na pozicijama izvršnih direktora porastao je sa 19,4, u prethodnoj godini, na 22,3 odsto, s tim da je to povećanje od svega pet odsto u odnosu na 2014. godinu.
Otprilike svaki peti upravni odbor nema nijednog ženskog člana. Žene na drugim višim nivoima menadžmenta zaradile su skoro 100.000 dolara manje u istom periodu.
Samo dve industrije imaju više žena u rukovodstvu nego što je njihov udeo u radnoj snazi, a to uključuje sektore za transport, poštu i skladištenja (26 odsto menadžera) i rudarstvo (21 odsto menadžera).
Da stvar bude još gora, prema izveštaju istraživača predvođenih Monaš centrom za zdravstvena istraživanja i implementaciju (MCHRI), a koji je objavljen početkom meseca, stoji da prema sadašnjim stopama ženama će biti potrebno više od 200 godina da postignu jednakost u prihodima?!
Takođe, ovim tempom će biti potrebno 70 godina kako bi žene postigle jednakost u zapošljavanju sa punim radnim vremenom.
Utvrđeno je da je 2020. postojao rodni jaz od 19 procenata u zaposlenosti s punim radnim vremenom, a jaz u godišnjem prihodu od 23.767 dolara i jaz u penziji od 44.746 dolara.
Pored toga, ključni nalazi ovog izveštaja takođe uključuju:
* Društveno funkcionisanje žena, emocionalna i fizička sposobnost da obavljaju svoju ulogu opali su između 2001. i 2020, i bili su povezani sa finansijskom nejednakošću.
* U radnoj snazi nedostaje 2,7 miliona žena, što australijsku privredu košta 72 milijarde dolara izgubljenog BDP-a godišnje, a takođe rezultira nižim akumulacijama penzija tokom života.
Profesorka Helena Tid, direktorka MCHRI i koautorka izveštaja, takođe je naglasila potrebu za hitnom strukturnom promenom.
– Produktivnost radne snage je duboko pogođena uticajem jednog od najskupljih sistema brige o deci na svetu. U Australiji, trenutno, imati porodicu skoro da ne utiče na prihod ili karijeru muškaraca, dok sa druge strane ima jak uticaj na žene – naglasila je profesorka Tid.
Ona je rekla da kreatori državne politike sve više priznaju potrebu za ublažavanjem problema nejednakosti, navodeći da je savezna vlada povećala plaćeno roditeljsko odsustvo i da su Novi Južni Vels i Viktorija doneli izmene u predškolskom obrazovanju.
I pored toga, Tid insistira da treba više da se uradi na strukturnom nivou, posebno da se pomogne starijim ženama.
– Australijske žene žive dugo nakon što završe radni vek i imaju mnogo hroničnih bolesti. Pritom, kako stare imaju upadljivo manja finansijska sredstva od muškaraca – istakla je profesorka Tid.
MCHRI poziva na osnivanje nacionalnog instituta koji će se fokusirati na zdravlje, dobrobit i pravičnost za žene.
Inače, izveštaj je uglavnom zasnovan na nacionalno reprezentativnim podacima iz godišnjeg Istraživanja domaćinstva, prihoda i dinamike rada u Australiji. Korišćeni su samo podaci do 2020.
Tid očekuje da će u budućim rezultatima biti vidljivo “razorno i neproporcionalno opterećenje koje je tokom kovida palo na žene“, što će po njenom mišljenju učiniti nejednakosti još izraženijim.
Veći zdravstveni problemi
U 2020. godini žene su prijavile lošije zdravlje od muškaraca u svim oblastima, uključujući mentalno zdravlje, fizičko i socijalno funkcionisanje i telesna bol.
Osim toga, više žena nego muškaraca iskusilo je povišeni psihički stres, pri čemu su stope od 2011. naglo porasle kod žena starosti od 18 do 24 i od 55 do 64 godine, pokazalo je istraživanje MCHRI.
Neophodna hitna akcija
Direktorka Agencije za rodnu ravnopravnost na radnom mestu Meri Vuldridž rekla je da bi zaustavljeni napredak trebalo da podstakne poslodavce da preduzmu konkretne korake.
– Trajna promena zahteva od poslodavaca odluke koje šalju signal svim zaposlenima, da je rodna ravnopravnost ključni deo njihove poslovne strategije i prioritet za one na rukovodećim i menadžerskim pozicijama – istakla je Vuldridž.
Prema njenim rečima, vodeće kompanije već imaju neka rešenja za određene probleme, kao što je nedostatak radne snage, prilagođavajući fabričke smene oko vremena polaska i odlaska dece u školu, ili promovišući fleksibilno radno vreme, ili ugovore o radu sa skraćenim radnim vremenom među menadžerima i rukovodiocima.
