Na sastanku sa ambasadorkom Australije u Beogradu Rut Stjuart, održanom krajem prošle sedmice, Australijsko-srpska privredna komora (ASCC) počela je da učvršćuje temelje buduće saradnje dve države. Pored izvanrednih mogućnosti za kooperaciju na polju rudarstva, poseban akcenat stavljen je na obrazovnu industriju, kao jedan od najcenjenijih „izvoznih“ proizvoda Australije.
Inicijator ideje o saradnji u domenu obrazovanja je dr Adela Drožđibob, šef sektora za edukaciju u ASCC. Dr Drožđibob se tokom sastanka zadržala u dužem razgovoru sa ambasadorkom Stjuart, predsednikom ASCC Stanislavom Savićem i predstavnicima tri australijska univerziteta, koji su od samog početka pokazali veliko interesovanje za saradnju sa Srbijom.
– Mogu da kažem da su univerziteti Monaš, RMIT i Univerzitet Zapadne Australije (UWA) pioniri u ovom projektu. Pokazali su da ih zaista zanima cela priča i od Ambasade Australije i od naše privredne komore dobili su uveravanja da ćemo im pomoći da pristupe srpskom tržištu i predstave se u najboljem svetlu studentima u Srbiji – kaže za „Vesti“ Adela Drožđibob.
Rad uz studiranje
Osmišljeni projekat ima dva glavna fokusa – animiranje studenata iz Srbije da nastave školovanje u Australiji i organizovanje prakse za australijske studente u kompanijama koje imaju sedišta ili predstavništva u Srbiji.
– Akcenat je pre svega na postdiplomskim studijama, za master i doktorske istraživačke studije. U Srbiji već postoji značajno interesovanje među studentima, ali za sada nema dovoljno dostupnih informacija o tome gde i šta mogu da traže, odnosno kako mogu da se prijave za školarine i stipendije.
Adela Drožđibob objašnjava i da je proces dobijanja viza daleko lakši tada kad se dobije stipendija univerziteta ili države za postdiplomske studije.
– Mladi ljudi u Srbiji se uplaše kad čuju koliko košta život u Australiji, jer nisu dobro obavešteni i ne znaju da kao studenti ovde imaju mogućnost da rade, zarade i da se izdržavaju tokom školovanja. Zato smo i želeli da razgovaramo sa australijskim univerzitetima i predložili smo im načine kako mogu da privuku srpske studente da studiraju kod njih. Na njima je sada da se fokusiraju na određene sfere i oni žele da nastupe zajedno na srpskom tržištu, a ne kao konkurencija. Ovo je zaista velika priča jer australijski unibverziteti žele da se predstave i privuku naše mlade ljude na školovanje – kaže dr Drožđibob.
O vizama i cenama školovanja i života u Australiji govorila je i ambasadorka Rut Stjuart u ekskluzivnom intervjuu za program SBS Radija na srpskom jeziku.
– Želja mi je da vidim daleko više srpskih studenata u Australiji. Moramo najpre da razbijemo mit o cenama i vizama, da mladi ljudi, studenti, shvate da mogu da dođu u Australiju, da je to dostižno i da ovde mogu da steknu sjajno iskustvo. Mnogi misle da je finansijski teško i da ne mogu da rade ovde tokom studija, ali zapravo nije tako. Takođe, postoji ideja da razgovaramo i o smeštaju srpskih studenata u početku boravka, gde bi mogla da se uključi šira srpska zajednica koja je zastupljena u svim gradovima Australije – rekla je ambasadorka Stjuart za SBS.
Korisna praksa
Inicijativa ASCC je dvosmerna i podrazumeva podlazak australijskih studenata u Srbiju.
– Naš drugi značajan fokus je poseta australijskih studenata Srbiji. Veliki broj međunarodnih firmi ima kancelarije u Beogradu, pa je plan da ovdašnje studente vodimo u posete ili na kratke prakse u Srbiju. Naša zemlja bi bila zanimljiva za njih, naročito u smislu kulturoloških razlika, a posebno u oblastima biznisa, menadžmenta i marketinga. Australijanci bi kroz praksu mogli da shvate kako kulturološke karakteristike utiču na poslovanje kod nas, što može da bude od velike koristi prilikom buduće poslovne saradnje. Univerziteti Monaš i RMIT se već kroz određene katedre bave ovom problematikom i zainteresovani su da razvijaju takve programe sa Srbijom – kaže Adela.
U ovom trenutku u Australiji studira oko 200 mladih ljudi iz Srbije, što je prema rečima predsednika ASCC Stanislava Savića izuzetno mali broj. Zbog toga Australijsko-srpska privredna komora i ulaže velike napore da doprinese jačanju pozicije australijskog školstva na konkurentnom tržištu, na kojem primat u našoj zemlji trenutno drže univerziteti iz Sjedinjenih Američkih Država i Zapadne Evrope.
Veće interesovanje mladih iz Srbije za studije u Australiji stvoriće u budućnosti još bolju klimu za ekonomsku saradnju od koje će korist imati obe države.
Rio Tinto od 2024?
Ambasadorka Australije Rut Stjuart govorila je za SBS i o projektu „Jadar“ na kojem je istraživanja obavila australijsko-engleska korporacija Rio Tinto.
Očekuje se da će sredinom godine biti upaljeno zeleno svetlo za početak investiranja u eksploataciju nalazišta vrednog minerala jadarit. Premijerka Srbije Ana Brnabić iznela je očekivanje da bi početak radova mogao da se očekuje za četiri godine.
– Završen je istraživački deo projekta i sada Rio Tinto tačno zna šta je na nalazištu. Ne mogu da govorim u njihovo ime i ne znam šta će rukovodstvo Rio Tinta odlučiti, ali mislim da je realno da se početak iskopavanja dogodi 2024. godine – rekla je ambasadorka Stjuart.
Oduševljena projektom Glac
Saradnja Australije i Srbije prethodnih godina razvila se i na planu arheologije. Stručnjaci iz Sidneja već neko vreme uspešno rade sa srpskim arheolozima na lokalitetu Glac pored Sremske Mitrovice.
– Posetila sam Glac u oktobru prošle godine i oduševila sam se – kaže ambasadorka Stjuartg u intervjuu za SBS Radio. – Univerzitet Sidnej je napravio sjajan posao tamo i smatram da su ostvarili saradnju sa vrhunskim arheolozima iz Srbije, kao i sa Beogradskim univerzitetom, koja će biti dugoročna i uspešna. Ne samo da su pronašli četvrtu imperatorsku palatu starog Rima, već su privukli i veliki broj mladih ljudi koji dolaze na lokalitet.
Veze sve čvršće
Ambasadorka Stjuart je posebno istakla postojeću naučnu saradnju univerziteta dve zemlje.
– Postoji veliko interesovanje za saradnju među univerzitetima. Projekat Glac na kojem radi Univerzitet Sidnej je broj 1, ali tu je i domen fizike gde sarađuju Beogradski univerzitet i ANU, odnosno Univerzitet „Džejms Kuk“. Takođe, postoji saradnja bioloških fakulteta Novosadskog univerziteta i Mekvori i Kertin univerzitet s druge strane. U budućnosti možemo da podižemo uspostavljenu saradnju na još veći nivo – kazala je Rut Stjuart za SBS.
