Drugi autoput, dizajniran da ublaži gužve između južnog Brizbejna i Zlatne obale, dobio je konačno ekološko odobrenje, i to manje od nedelju dana pošto je propao poslednji pokušaj da se projekat revidira.
Prva faza konektora vredna je 2,1 milijardu dolara i trebalo bi da bude završena do 2027. Izgradnja bi trebalo da počne krajem ove nedelje na konektoru između Neranga i reke Kumera.
Prema izveštaju o životnoj sredini, očekuje se da će više od 246.000 vozila saobraćati duž postojećeg pacifičkog autoputa M1 svakog dana do 2041. godine.
Ministar saobraćaja i glavnih puteva Kvinslenda, Mark Bejli, kaže da će novi autoput „skinuti“ više od 60.000 vozila sa M1 kada bude završen.
– To je veliki projekat, 16 kilometara novog koridora autoputa, i u budućnosti će biti dograđen – istakao je Bejli.
Iako je ekološka grupa tražila da se ponovo razmotri projekat, i obrazložila to značajnim novim informacijama o njegovom uticaju na životnu sredinu, federalna vlada je prošle nedelje odbacila zahtev.
Predviđa se da će populacija Zlatne obale porasti sa oko 650.000 na milion do 2041. godine.
Transportna strategija grada procenjuje da svaki novi stanovnik dodaje 3,1 putovanje automobilom dnevno na putnoj mreži, pri čemu, svako vozilo u proseku prevozi jednu osobu tokom najvećih gužvi.
U 2013. godini, Savet je procenio da je 3,1 odsto putovanja građana bilo u javnom prevozu, što se neznatno povećalo na 3,3 odsto u 2021, a što je bilo znatno ispod cilja od 12 odsto do 2031.
Prema mišljenju Bejlija, novi autoput zajedno sa nadogradnjom postojećeg M1, potreban je za nesmetan rast grada.
– Zlatna obala je jedan od najbrže rastućih regiona u celoj zemlji, a kamoli u državi – istakao je Bejli.
Pored toga, ministar smatra da izgradnja novog autoputa neće učvrstiti zavisnost od automobila, jer državna vlada, takođe, planira da doda tri nove železničke stanice u Pimpami, ostrvu Houp i Vorongariju, zajedno sa proširenjem lake železnice.
– Planiramo tešku železničku vezu sa aerodromom Zlatna obala. Činimo javni prevoz mnogo konkurentnijim – objasnio je Bejli.
Zaštita koala
Portparol saveznog odeljenja za životnu sredinu kaže da je 56 ekoloških uslova nametnuto projektu, poput uspostavljanja preko 390 hektara ekoloških kompenzacija za obnovu i zaštitu staništa ugroženih vrsta i zajednica, uključujući koalu.
Portparol Grupe koja gradi autoput, Karina Votermen, ističe da odobrenje nije bilo iznenađenje i da su uslovi naveli koje mere državna vlada treba da preduzme da bi osigurala dugovečnost populacije koala.
Ti uslovi uključuju praćenje od strane nezavisnog ekologa i obavezno prijavljivanje neusaglašenosti sa planom upravljanja životnom sredinom.
