Mnogo je razloga zbog kojih se ljudi odluče da se dosele u daleku Australiju. Iz naših krajeva, decenijama su dolazili iz ekonomskih, političkih, humanitarnih, pustolovnih, ali i iz ljubavnih razloga.
Međutim, kada neko u svojim najboljim godinama, kao formirana ličnost, poznat i nadasve uspešan, napusti Beograd i odluči da se preseli u Australiju zbog ljubavi, onda je to i mnogo više od ljubavi.
Dejan Vračević je uspešan poslovni čovek, homeopata i – Dorćolac. Pre nekih pet godina ostavio je i Beograd i doselio se u Sidnej – zbog jedne Jelene.
Svi koji smo imali priliku da živimo u srpskoj prestonici, razumemo njegovu magiju i ponekad se čini da je i nemoguće da čovek živi negde drugde, osim u Beogradu. Zato smo prvo pitali Dejana da li mu nedostaju dorćolska kaldrma, Kalemegdan, Dunav, Sava…
– Beograd nedostaje uvek kad nisi u njemu, ali ljubav je preovladala. Na neki način, ostavio sam sve nakon toliko godina života u najlepšem gradu na svetu, pa sada moj Beograd i moj Dorćol nosim u srcu – kaže Dejan Vračević.
Dakle, veza s Beogradom je neraskidiva?
– Da, naročito iz razloga što moja kćerka živi tamo, a jedan od mojih biznisa, homeopatija, je aktivan. Sada je to doduše u smanjenom obimu, uglavnom onlajn, ali to je moj poziv, posao, hobi, sve u jednom. Diplomirani sam homeopata i predsednik homeopatskog udruženja Feniks (Phoenix).
Za one koji nisu dobro upoznati, šta je to homeopatija?
– Homeopatija je medicinski sistem čiji je osnivač nemački doktor i hemičar Samuel Kristijan Haneman, a zasniva se na osam principa. To su vitalna ili životna sila, prijemčivost, mijazmi, zakon sličnosti, dokazivanje, potentizacija, davanje samo jednog leka i pravac izlečenja ili Heringov zakon. Naziv homeoptaija potiče od grčkih reči „homeo“, što znači „slično“ i „pathos“, što znači „patnja“.
U čemu se sastoji metod lečenja hopeopatijom?
– Metod u kom se u potpunosti poštuje navedenih osam principa naziva se klasična homeopatija. Vremenom su se iz homeopatije razvili i mnogi drugi metodi lečenja, koji iako imaju sličnosti sa homeopatijom to zapravo nisu jer se ne zasnivaju na osam osnovnih principa.
Kada pričate o zakonu sličnosti, na šta se konkretno to odnosi?
– Zakon sličnosti glasi: svaka supstanca koja kod zdravog čoveka uzrokuje određene fizičke, emotivne ili mentalne simptome izlečiće iste te simptome ako se jave kao rezultat bolesti. Zakon sličnosti je u lečenju prvi primenio švajcarski doktor, naučnik i filozof Paracelzus u 16. veku.
Ne govorimo dakle samo o fizičkom?
– Homeopatija nije ograničena fizičkim nivoom postojanja, nego priznaje postojanje nivoa koji se ne mogu percipirati sa naših pet čula. Po homeopatskoj filozofiji, čovek je vitalna sila, odnosno energija koja se manifestuje na tri nivoa: mentalnom, emotivnom i fizičkom.
Šta je to idealno stanje ili kako kažete – balans?
– Balans je prirodno stanje vitalne sile, a manifestuje se potpunim mentalnim, emotivnim i fizičkim zdravljem. Međutim, pod dejstvom raznih uticaja vitalna sila može da izađe iz balansa i to je ono što se u homeopatiji smatra bolešću. Ta bolest će se manifestovati na mentalnom, emotivnom ili fizičkom nivou određenim simptomima, a ta manifestacija je ono što se smatra bolešću u klasičnoj medicini.
Da li postoji konflikt s klasičnom medicinom?
– Viđenjem čoveka kao energije, homeopatija ne negira shvatanja klasične medicine, već ih naprotiv dopunjuje, zalazeći u oblasti živog bića koje su klasičnoj medicini nepoznate. Homeopatija i klasična medicina su komplementarni medicinski sistemi, odnosno međusobno se dopunjuju.
Da li ste registrovali praksu u Sidneju?
– Za sada ne, a nisam ni siguran da li ću. Pored još uvek velike jezičke barijere, problem je i to što ovde ne priznaju ništa iz inostranstva iz područja medicine, pa čak i kada se, kao u ovom slučaju, radi o prirodnoj medicini.
Znači li to da ljudima ne možete pomoći iako imate ogromno znanje?
– Radim na nostrifikaciji diplome, tražim mogućnost da registrujem biznis koji ovdašnji zakon dozvoljava, a koji je blizak području moje ekspertize, tako da ipak postoji način da budem od koristi srpskoj zajednici.
Da li ste za ovih četiri u Australiji odlazili za Beograd?
– Prošle godine sam zbog posla putovao u Srbiju, a vratio sam se u novembru.
Dakle, prošli ste obavezan karantin?
– Jesam, i palo mi je mnogo teže nego što sam očekivao. Ja sam čovek slobodnjak, uvek u pokretu, a morao sam da 15 dana budem zatvoren u jednoj prostoriji. Vreme sam iskoristio da radim na sebi, da još jednom osetim koliko znači to za čim čeznemo kada smo ograničeni u kretanju. Tu se radi o slobodi, o ljubavi, o porodici i spoznaji da ste u stvari nemoćni, a da ni ne znate protiv koga se borite. Poštujem sva pravila ove države, kao i moje zemlje Srbije, ali osetio sam sav besmisao svega u tih 15 dana karantina.
Lek za čoveka, ne za bolest
U čemu se razlikuje homeopatski od klasičnog leka?
– Homeopatski lek nije lek za bolest, kao što je to slučaj sa klasičnim lekom, već lek za čoveka. Ne postoji homeopatski lek za bronhitis, psorijazu, alergiju, nesanicu, depresiju, nervozu, niti za bilo koju bolest, već samo za čoveka kao jedinstvo duše, uma, osećanja i tela. Homeopatija leči čoveka, a ne bolest.
U karantinu ostavio cigarete
Šta ste to dobro otkrili o sebi i drugima u karantinu?
– Savladao sam svoj veliki porok, cigarete. Znate, kod nas je mnogo češće da ljudi potraže zadovoljstvo u dimu cigareta nego ovde. Možda je to zbog cene, možda zbog percepcije zdravlja, ali meni kao nekom ko je decenijama bio pušač, ostavljanje toga je bilo kao veliki poklon i danas sam srećan što se sve to tako odigralo. Danas sam slobodan čovek i po pitanju zavisnosti od duvanskog dima.
