Širom Švajcarske poljoprivrednici i vlasnici bašta, u sklopu naučne studije o kvalitetu zemljišta, zakopavaće beli pamučni donji veš.
Biolog Marsel van der Hajden ima za cilj povećanje poljoprivrednih prinosa – ne samo veštačkim đubrivima, pesticidima i GMO tehnologijom, već i gljivicama i drugim mikroorganizmima. Zato je pribegao manje konvencionalnim metodama i pozvao švajcarske poljoprivrednike da u sklopu istraživanja u zemlju zakopavaju pamučne gaće.
Decenijama je poznato da mikorizne gljive mogu biti korisne u poljoprivredi – barem u teoriji. U praksi niko zaista nije proučavao efekat ove simbioze biljaka i gljiva. Ali kako Van der Hajden navodi, do sada su čak i giganti agrotehnologije poput „Sindžente“ prepoznali potencijal ovih pojačivača prirodnog rasta i sve više koriste mikorizu.
Van der Hajden je, međutim, otišao korak dalje. On i njegov tim uspeli su da nagovore dobar deo švajcarskih poljoprivrednika da se uključe u istraživanje. U kratkom periodu, biolozi su dobili na raspolaganje 60 eksperimentalnih parcela za rad, svaka veličine 200 kvadratnih metara u raznim kantonima, kako bi dobili što precizniji uvid u raznolikost stanja tla.
Državni institut za istraživanja „Agroskop“ dobrovoljcima koji su se prijavili za učešće u ovom istraživanju šalje dvoje pamučnih gaća, a njihov zadatak je da ih zakopaju u svojoj bašti ili na njivi.
https://twitter.com/BUnterhose/status/1356212064243613704
Posle određenog vremena gaće treba iskopati da bi se ispitalo u kakvom su stanju, što će biti pokazatelj u kolikoj su meri mikroorganizmi iz zemljišta uspeli da razgrade pamučni materijal od koga su izrađene.
Jedne gaće biće iskopane i fotografisane posle mesec dana, a druge posle dva meseca. Potom će se digitalnom metodom analizirati razgradnja prirodnih vlakana. Što je zemljište zdravije, veš će imati više rupa.
– To će biti pokazatelj kakvoće zemljišta – tvrdi rukovodilac projekta Marsel van der Hajden.
Ali biologa ne zanima samo mikoriza gljiva već i mikrobiom poljoprivrednog zemljišta uopšte. Mikrobiom je termin koji se koristi za opisivanje ukupnosti mikroorganizama koji naseljavaju živa bića, uključujući i ljude, ili su skriveni u zemljištu. Uloga koju bakterije, gljivice i drugi mikroorganizmi igraju u poljoprivredi nije dugo bila poznata, jer je tek početkom ovog veka razvijeno sekvenciranje naredne generacije, metoda koja omogućava brzo i jeftino dekodiranje DNK takvih organizama.
Today we started our citizen science project to investigate soil health and soil quality in Switzerland. We are fully booked and 1000 farmers and gardeners all over Switzerland join. Have a look at our website: https://t.co/g7NtBgTrxi
@BUnterhose; @SFranzBender1; @CattaScience pic.twitter.com/89TlHh89oR
— van der Heijden Lab (@vandeHeijdenLab) April 7, 2021
Hajden dodaje da je jedna od namera studije i da se utvrdi na koji način erozija, prekomerna upotreba đubriva i hemijskih sredstava utiču na zemljište.
Stručnjaci iz „Agroskopa“ navode da se svake godine u svetu u potpunosti uništi područje dva i po puta veće od Švajcarske. Na takvim područjima kasnije nije moguće obavljati bilo kakve poljoprivredne radove.
