Tačan datum „rođenja“ kišobrana još uvek nije poznat, ali su stari Egipćani očigledno odgovorni za ranu verziju, jer otkrivena umetnost prikazuje sveštenike i kraljevske porodice koji koriste suncobrane za hladovinu još 1.200 godina pre nove ere, piše „Reader’s Digest“.
Bogati Egipćani su nosili suncobrane od papirusa i perja, koji su služili kao statusni simbol. Navodno, otvaranjem suncobrana u zatvorenom prostoru, naljutili bi boga sunca Ra i kao rezultat toga snosili bi posledice.
Drugi izveštaji tvrde da su suncobrani od paunovog perja bili namenjeni da imitiraju nebesko božanstvo Nut, a kada bi neplemenik kročio pod njegovu senku bilo je svetogrđe.
U oba ova slučaja, teorije ukazuju na to da je poreklo ukorenjeno u religiji, a ne u misticizmu. „Ako je to naljutilo egipatskog boga sunca Ra, to se smatra religioznim verovanjem“, objašnjava Stivens.
Viktorijansko doba je istaklo opasnosti
U viktorijansko doba, oko sredine 19. veka, kišobrani su bili veliki i nezgrapni, sa jakim metalnim žicama. U Panatijevoj knjizi „Izvanredno poreklo svakodnevnih stvari“, naučnik Čarls Panati piše: „Kišobran sa krutim kracima, koji se iznenada otvorio u maloj prostoriji, mogao bi ozbiljno da povredi odraslu osobu ili dete ili slomi krhki predmet. Tako se sujeverje pojavilo kao prepreka otvaranju kišobrana u zatvorenom prostoru.
Magična verovanja
Ljudi u različitim kulturama često veruju da stvari imaju individualnu moć ili suštinu u sebi.
„Kada je otvoren, kišobran je dizajniran da se koristi napolju, u oluji. Oluja je nepredvidiva, neprijatna, potencijalno nasilna i destruktivna“, objašnjava on.
„Kuća je uredna, tiha, mirna. Otvaranje kišobrana iznutra zagađuje kuću esencijom oluje“, navodi.
