Naučnici su otkrili moguće uzroke zbog kojih se srušio teleskop Aresibo opservatorije, poznat i kao teleskop za lov na vanzemaljce.
Radio teleskop u Aresibo opservatoriji u Portoriku, poznat naročito iz filmova „Kontakt“ i „Goldfinger“, srušio se u decembru, a dva tima naučnika koji nezavisno vode istragu sada su našli dokaze o mogućem uzroku.
Jedan tim fokusiran je na ispitivanje 12 pomoćnih kablova, koji su, zajedno sa još 24 glavna kabla, držali konstrukciju tešku 900 tona iznad velikog ogledala.
Tih 12 pomoćnih kablova dodato je na konstrukciju devedesetih godina, kada je instalirana nova masivna viseća kupola.
Prvi je popustio jedan od tih 12 kablova, tako što je ispao iz ležišta na jednom od tri tornja na koji je konstrukcija bila okačena. Potom su počeli da popuštaju i drugi kablovi, da bi se konstrukcija na kraju potpuno obrušila.
„Preliminarna istraga je otkrila da postoji fabrička greška u tim kablovima. Takođe, procedura povezivanja nije urađena kako treba, što je dovelo do propadanja strukturnih elemenata. Ali, konačni izveštaj tek treba da bude završen“, rekao je Francisko Kordova, direktor opservatorije, prenosi portal Spejs.
Druga istraga fokusirana je na glavne kablove, postavljene još prilikom izgradnje teleskopa šezdesetih godina 20. veka.
Jedan od tih kablova počeo je da puca u novembru, iako su stručnjaci utvrdili da je njegovo opterećenje tek 60 odsto moguće nosivosti.
Kordova dodaje kako se analiziraju i drugi faktori koji su mogli da utiču na stabilnost teleskopa, kao što su starost, ali i uragani i zemljotresi koji su pogađali okolinu. U ovom delu Portorika zabeleženo je čak 10.000 zemljotresa od izgradnje opservatorije.
„Faktički, mi se tresemo sve vreme. To je svakako mogao da bude faktor u rušenju i stručnjaci još analiziraju tu mogućnost“, rekao je Kordova.
On je dodao da je u toku raščišćavanje ruševina i da su već uklonjeni azimutska „ruka“, koja je usmeravala instrumente, kao i viseća kupola na kojoj su bili antene i radarski odašiljač, prenosi Sputnjik.
Demontriran je i „tanjir“ teleskopa, promera 305 metara, a stručnjaci procenjuju šta od njega može da bude sačuvano. Opservatorija Aresibo je, inače, u vlasništvu američke Nacionalne naučne fondacije.
