Kada se Isus Hrist rodio u pećini u Nazaretu nebo se otvorilo, a čitav svet utišao kako bi dočekao rođenje Spasitelja. Jedna jedina, sjajna zvezda na nebu vodila je trojicu mudraca sa Istoka sve do Bogorodice i njenog sina koji će spasiti čovečanstvo. Mudraci su se poklonili budućem Spasitelju i doneli svoje darove. Nakon toga, stigli su i pastiri, pa su se i oni poklonili prinoseći svoje poklone.
Iznad pećine rasla su tri drveta – bor, kedar i jela.
Znajući koliko važnom trenutku prisustvuju, drveće je poželelo da i ono nešto pokloni novorođenom Isusu i pridruži se slavlju celog sveta.
Kedar je tada zatresao svoje grane i pred pećinu su pale njegove iglice ispunjavajući čitavo mesto divnim mirisom.
Bor je zatresao svoje grane i na zemlju su pale najlepše šišarke kojima se mogla naložiti vatra i tako zagrejati malog Isusa i njegovu majku.
Jadna jela tada je gorko zaplakala. Ona nije imala ni mirisnih iglica ni toplih šišarki da daruje. Ona zapravo nije imala ništa što bi bilo vredno poklanjanja i zbog toga je bila tužna.
Jeline suze videla je sjajna zvezda na nebu. Jako ju je dirnula iskrena tuga ovog skromnog drveta koje nema šta da pokloni malom Isusu, pa je poslala jednu malenu zvezdu da se spusti na sam vrh jelke.
Tada je jelka zasijala zvezdanom svetlošću obasjavajući čitav kraj i, klanjajući se, spustila zvezdicu pred pećinu da čitav svet vidi da tu leži budući spasitelj čovečanstva.
U čast ove stare ruske legende i danas pred Božić i Novu godinu kiti jelka. Kada kitimo jelku i kada na njen vrh stavljamo zvezdu mi se zapravo sećamo ovog događaja i ljubavi koju je ovo drvo pokazalo prema Isusu. Pokloni koji se stavljaju ispod jelke takođe podsećaju na Hirstovo rođenje, jer je to najveći dar koji je ljudima dat.
